Činite veliku grešku u vaspitanju ukoliko se osećate da vas dete ništa ne sluša i da je sve uvek svađa. Prevrtanje očima i sarkastični odgovori su ozbiljan znak nepoštovanja, a vi to ne morate da trpite i možete i te kako da promenite ukoliko želite. Dosta ponašanja je vezano za fazu kroz koje dete prolazi, ali je važno uvideti da vam je potrebna nova delotvorna strategija u kominikaciji.
Može biti iscrpljujuće i frustrirajuće kada vaše dete odbacuje ili ignoriše vaše zahteve. Niste sami ako ste pokušali lepo da pitate, brojite do deset ili naređujete kazne, a ništa ne funkcioniše. Dobra vest: Postoji još jedan način.
Razumemo koren problema sa slušanjem i tačno znamo kako da smanjimo borbu za moć kod dece i povećamo saradnju sa roditeljima. Najbolji deo? Naš jedinstveni pristup kako da nateramo decu da slušaju ne samo da će poboljšati ponašanje vašeg deteta, već će i ojačati vaš odnos sa detetom godinama koje dolaze.
Veštine nisu problem: Motivacija da se posluša
Moramo da razumemo pre nego što intervenišemo. Dakle, šta se zapravo dešava kada nas deca ne slušaju? Pa, hajde prvo da počnemo sa razmatranjem kada nas deca slušaju. Zamislite da ste u kuhinji, a vaše dete sedi na kauču i gleda emisiju. Ako kažete: "Dušo, dođi po sladoled!", velika je verovatnoća da će pauzirati emisiju i potrčati vam u susret.
Sada, recimo da ste u sličnoj situaciji, ali umesto da poslužite desert, pokušavate da odete na fudbalski trening. Vaše dete sedi na kauču i gleda emisiju. Ako kažete: "Dušo, vreme je da obuješ patike, moramo da krenemo!"... hoće li dotrčati kao što su dotrčali po sladoled? Verovatno ne. Šta daje?
Istina je da slušanje retko ima veze sa stvarnim veštinama slušanja kod dece. Slušanje je saradnja. Kada kažemo: "Moje dete ne sluša!", zapravo kažemo: "Moje dete ne sarađuje kada ga zamolim da uradi nešto što ne želi da radi."
Odbijanje saradnje sa roditeljima
Kada slušanje preformulišemo kao saradnju, to dovodi do potpune promene načina razmišljanja o komunikaciji roditelj-dete. Umesto da svoje dete vidite kao loše dete koje nikada ne sluša, možete ga videti kao dobro dete koje ima poteškoća sa saradnjom. Pitanje sada glasi: Zašto deca ponekad imaju poteškoća sa saradnjom? I koje strategije roditelji mogu da koriste da bi pomogli?
Evo tri razloga zašto deca mogu imati poteškoća sa saradnjom (ili slušanjem) u određenim situacijama u odnosu na druge.
- Razvoj mozga
Razmislite o svojim najčešćim trenucima "Uf, moje dete ne sluša!". Naša pretpostavka? Obično je to kada je vaše dete usred nečega što mu se sviđa, a vi ga zamolite da uradi nešto što ne želi.
To je zato što mozak naše dece funkcioniše u sadašnjem trenutku; oni još uvek razvijaju sposobnost da "isključe" kratkoročno zadovoljstvo u korist dugoročne koristi. Prefrontalni korteks - koji kontroliše stvari poput inhibicije, planiranja, donošenja odluka i emocionalne regulacije - ne razvija se u potpunosti do 25. godine. Nije ni čudo što je verovatnije da će se naša deca igrati napolju nego da uđu unutra da čiste svoju sobu, zar ne?
- Želja za nezavisnošću
Zamislite da vam se govori kada da ustanete, šta da jedete, šta da obučete, gde da idete, kako da se ponašate i šta da kažete dok vam se ne kaže kada da idete na spavanje. Teško, zar ne? Pa, to je život deteta, posebno kada je malo. Vremenom je razvojno prikladno da žude za većom autonomijom u svom životu i da kreiraju sopstvenu ličnost.
Naravno, to znači da deca ponekad pokušavaju da potvrde svoju nezavisnost u nezgodnim trenucima... kao kada ih zamolimo da stave kacigu ili operu zube.
- Nedostatak povezanosti
Povezanost je "valuta" naših odnosa sa našom decom. Roditelji dobijaju "kapital povezanosti" svaki put kada ponudimo podršku bez rešenja, fokusiramo se na proces pre nego na ishod ili se pojavimo sa mirnim i punim ljubavi prisustvom. Ali mi smo takođe i veliki potrošači: Trošimo "kapital povezivanja" svaki put kada zamolimo svoje dete da uradi nešto što ne želi, postavi granice ili donese odluke koje mu se ne sviđaju.
Zato je izgradnja povezanosti najdelotvornija strategija broj jedan za povećanje saradnje i smanjenje borbe za moć – što više kapitala imamo "u banci", takoreći, to više možemo potrošiti bez opterećenja odnosa roditelj-dete.
Kako naterati decu da slušaju u svakodnevnom životu
Naša glavna strategija za poboljšanje slušanja: Prvo se poveži, pa pitaj. Kada odvojite trenutak da uđete u svet svog deteta, to mu daje osećaj da je viđeno – i olakšava mu da prestane sa onim što radi kako bi se pridružilo vašem svetu.
Evo nekoliko scenarija kako ova strategija izgleda u stvarnom životu:
"Vau, toliko si se trudio/la na tom tornju. Znam da će biti malo teško da napraviš pauzu i okupaš se. Ako se sada brzo okupamo, i dalje ćeš imati vremena da gradiš pre spavanja."
"Znam da je tako teško prekinuti sastanke za igru jer si se toliko zabavio/zabavila. Moramo sada da krenemo, A Kejtina mama i ja možemo uskoro da zakažemo tvoj sledeći sastanak za igru."
"Toliko se zabavljaš igrajući se sa kockicama. Kockice su tako zabavne! UFHHH, i vreme je za kupanje. Znam da je teško prestati da se igraš - igranje je najbolje. Hajde da vidimo da li možemo da se malo zabavimo u kadi, a zatim da se mazimo dok čitamo. Možemo da se igramo sa kockicama sutra."
Zašto vikanje na dete ne funkcioniše
Ako ste vikali na svoje dete, niste loš roditelj. Vi ste dobar roditelj koji se nosi sa pravim emocijama, stresom i odgovornostima. I niste sami: Svaki roditelj ima trenutke kada izgubi kontrolu, važno je da uvidite da to nije korisno za vaš odnos.
"Ranije sam se osećao frustrirano. Nije bilo u redu što sam vikao i radim na upravljanju svojim "velikim" osećanjima. Volim te."
Ako se borite sa stidom ili samokritikom zbog prošlih roditeljskih trenutaka, nikada nije kasno za popravku. Dobri roditelji ne rade sve kako treba sve vreme. Dobri roditelji razmišljaju, rastu i uče.