Vest o odlasku Žarka Lauševića odjeknula je snažno ne samo u umetničkim krugovima, već i među publikom koja je decenijama pratila njegov rad, jer je reč o umetniku čiji su život i karijera bili isprepleteni složenim ličnim iskustvima, velikim profesionalnim usponima i dubokim padovima.
Njegova biografija, obeležena snažnim emocijama i sudbinskim prekretnicama, dobila je dodatno svetlo kroz knjigu "Lauš", u kojoj autor Boris Jakić nastoji da prikaže ne samo javnu, već i intimnu stranu njegovog života — od umetničkog stvaralaštva do borbe sa bolešću i suočavanja sa sopstvenim krajem.
Kao roditelj troje dece – ćerke Asje i sina Dušana iz prvog braka sa Majom Laušević, te ćerke Jane iz braka sa suprugom Anitom – Žarko je želeo da sve bude jasno definisano, pa je iz tog razloga i nastao testament Žarka Lauševića.
– Kao svaki ozbiljan i pristojan čovek, Žarko je napravio testament u kojem je do detalja objasnio svoju poslednju volju. To je učinio u proleće 2023. uveren da kraj nije tako blizu. Između njega i smrti nije bilo nepoznanica, dobro su se znali još od vremena podgoričke tragedije. Stalno su bili bliski, oslovljavali se na "ti" – navedeno je u knjizi.
Precizno isplanirana zaostavština
Testament Žarka Lauševića bio je sastavljen sa izuzetnom pažnjom i jasnoćom, odražavajući njegovu potrebu da i u najosetljivijim životnim trenucima zadrži kontrolu i odgovornost prema porodici.
Njegova odluka da sve unapred definiše nije bila samo pravna formalnost, već i svojevrsna poruka naslednicima da materijalne vrednosti nikada ne smeju biti razlog razdora. Upravo takvim stavom i životnim primerom oblikovao je svoju decu, nastojeći da im ostavi ne samo imovinu, već i sistem vrednosti.
Bolest i borba
Nije testament Žarka Lauševića jedina tema kojom se ova knjiga bavi, naprotiv. Do detalja su opisani svi segmenti glumčeve bolesti, od saznanja dijagnoze do poslednjih trenutaka.
Lekari su se suočavali sa složenim izazovom prilikom postavljanja dijagnoze. Pukovnik doktor Nebojša Marić, koji vodi Odeljenje za grudnu hirurgiju na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), priseća se da rezultati prvobitne biopsije nisu bili nedvosmisleni. U odlomcima knjige navodi se da je Laušević bio na životnoj klackalici:
– Nije umeo da štedi. Uprkos bolesti, nije ostavio cigarete. Zamenio je samo njihovu formu – pušio je elektronske umesto duvanskih s filterom. Doktor sa ORL klinike Kliničko-bolničko centra Srbije bioptirao mu je tkivo, a dobijeni rezultati mogli su se tumačiti dvojako, i da jeste i da nije tumor. Bio je u dilemi da li treba da operiše pluća ili ne. Čim je žlezda van grudnog koša zahvaćena kancerom, velika je verovatnoća da su u pitanju metastaze. Ali to ne znači da ne može da se operiše. Njegov tumor u donjem režnju nije bio veliki.
Između medicine i ličnih uverenja
Iako je hirurški tim bio sklon brzom i odlučnom medicinskom pristupu, Laušević je pokazivao izraženu potrebu da razume svaki aspekt svoje bolesti, što ga je navelo da istražuje različite mogućnosti lečenja i da ne prihvata odluke bez temeljne analize.
– Preporučio sam mu hirurški zahvat. Nije mi delovao kao čovek koji je plašljiv, ali je preterivao sa analitikom. Čitao je mnogo o kanceru pluća i kako taj problem može rešiti. Bio je uveren da postoji način da se bolest eliminiše ili kontroliše drugim metodama. Drugi razlog zbog koga je izbegavao hirurški zahvat bili su rezultati biopsije supraklavikularne žlezde, koja u prvom mahu nije dala precizan odgovor na pitanje o kakvoj bolesti je reč.
- To je kod njega probudilo nadu da je možda u pitanju neka upala, a ne karcinom pluća. Izabrao je alternativni metod lečenja, promenu načina ishrane, redukovanje unosa šećera i izbegavanje nekih drugih stvari. Poklonio mi je knjigu jednog japanskog autora na tu temu.