Nikad ne bi smeli reći za svoju bebu da nije lepa, a ako to stvarno i mislite svakako nema mesta za brigu. Postoji dobar razlog zašto je to tako i ubrzo će se "prolepšati". Nova studija, smelo nazvana "Da li su lica novorođenčadi manje dopadljiva?", ispituje kako odrasli procenjuju slatkoću kod beba i zašto.
Istraživači sa Univerziteta Brok u Kanadi počeli su tako što su 142 učesnika istraživanja pokazali fotografije 18 beba snimljene ubrzo nakon rođenja, sa 3 meseca i sa 6 meseci. Pitali su učesnike koliko bi bili spremni da usvoje bebe na osnovu njihove percepcije slatkoće, sreće, zdravlja i sličnosti.
"Primetili smo da su odrasli ocenili novorođenčad kao najmanje lepa, a šestomesečna deca su imala najviše ocene za sve izraze lica“, kaže glavna autorka Prarthana Franklin u saopštenju za štampu. Iako ovo ima smisla na površinskom nivou – šestomesečna deca imaju razvijenije crte lica i mogu se smejati – iz evolucione perspektive, istraživači su bili pomalo zbunjeni.
Roditelji više brinu o slađim bebama
U slučaju da se osećate loše što mislite da je neka beba ružna, možda i ta beba misli da ste i vi ružni. Istraživanje iz 1987. pokazuje da bebe više vole da gledaju fizički privlačna lica kada su uparene sa fizički manje privlačnim licima.
Zanimljivo je to što su se starije bebe pokazale kao slađe, jer postoji generalno mišljenje da što su deca mlađa, to su slađa. Istraživači objašnjavaju da bebe, među različitim vrstama, poseduju fizičke osobine koje odrasli smatraju "slatkim", što podstiče odrasle da ih neguju i preuzmu ulogu staratelja.
Pošto su novorođenčad najranjivija, teoretski, trebalo bi im najviše pomoći od roditelja da bi osigurali preživljavanje. Zar ih onda ne bi trebalo doživljavati kao najslađe?
Lakše podnošenje ranih gubitaka
"Pitali smo se, zašto bi postojao ovaj specifičan vrhunac [sa 6 meseci]?", kaže Toni Volk, vanredni profesor studija dece i mladih na univerzitetu. "Ali onda smo uzeli da čitamo medicinsku literaturu, koja je bila gotovo sigurna u tome da su šestomesečne bebe bolje u preživljavanju bolesti od mlađih beba... kašnjenje u vezivanju olakšava podnošenje tih ranih gubitaka.“
Naši mozgovi su programirani da imaju prednost prema malo starijim bebama kako bismo se zaštitili od razaranja gubitka? Volk dodaje da kašnjenje u percepciji slatkoće može biti i ostatak iz vremena kada su resursi bili oskudni.
"Lovci- sakupljači koji su već imali dete koje su dojili, nisu mogli da doje dvoje dece odjednom", izjavio je istraživač.
- Ako ste seljanka majka u srednjovekovnoj Engleskoj i imate dovoljno hrane samo za jedno dete, a imati dvoje, znači da će oboje verovatno umreti, najbolje je imati samo jedno dete. To su teške odluke koje ljudi donose hiljadama godina.
Ali istraživači ne dele sve ove informacije da bi pokazali uzrok porasta čedomorstva tokom srednjeg veka. Žele da roditeljima stave do znanja da je normalno ako ih njihova beba ne pridobije slatkoćom u prvih par meseci.
Veza će se graditi i rasti tokom vremena. Ne žurite sa ranim zaključcima.