Život u Izraelu često se predstavlja kao idealan – sunčana klima, blizina mora, obilje svežeg voća i povrća, visok standard i razvijen zdravstveni sistem. Mnogi ljudi iz Rusije i Evrope sanjaju da tamo započnu novi život, privučeni pričama o blagostanju i bezbednom okruženju. Međutim, realnost može biti znatno zahtevnija od očekivanja.
U ovom tekstu prenosimo iskrenu ispovest Ruskinje koja opisuje iskustvo svoje prijateljice Aljone, koja se preselila u Nahariju sa suprugom i malim detetom, ali se nakon manje od godinu dana vratila u Rusiju.
Prvi utisci: sreća i idealizacija
"Prvih nekoliko meseci, Aljona mi je slala oduševljene poruke o tome kako je Izrael savršeno mesto za život. Njena sreća nije imala granica, jer joj se ostvario dugogodišnji san", priča moja prijateljica.
Aljona je oduvek želela da živi pored mora, u zemlji sa toplom klimom i stalnim suncem. Priče o najboljoj zdravstvenoj zaštiti, visokim prihodima i kvalitetnom životu samo su upotpunjavale njen ideal. Čim se ukazala prilika, preselila se sa porodicom u Nahariju, gde su živeli njeni roditelji.
Ipak, manje od godinu dana kasnije, ista porodica se vratila u Rusiju, suočena sa neočekivanim izazovima.
Pronalaženje i iznajmljivanje stana
Jedan od prvih izazova bio je iznajmljivanje stana. Čak i bez obzira na cenu, koja je visoka čak i po izraelskim standardima, stanovi nisu lako dostupni.
"Zakupci moraju da ispune niz uslova: značajan saldo na bankovnom računu, dokaz o zaposlenju i visokom prihodu. Samo posedovanje sredstava nije dovoljno, bez obzira na iznos", objašnjava prijateljica.
Aljona i njen suprug su tražili stan oko tri meseca, obilazeći ih skoro svakodnevno, ali su stalno odbijani jer nisu imali izraelski bankovni račun, čak i uz garanciju roditelja.
Troškovi života
Najskuplja stavka u Izraelu je stanovanje. U Nahariji, najpristupačnijoj opciji, kućni najam počinje od 100.000 rubalja, a komunalije dodatnih 20.000 rubalja. Automobili koštaju duplo više nego u Rusiji, a mnogi proizvodi i do pet puta više.
"Da biste normalno živeli u Izraelu, potrebno je da porodica od tri člana zaradi najmanje 170.000 rubalja mesečno. To pokriva stan, hranu, internet i komunikacije, ali ne uključuje odeću i zabavu. Mi nismo bili spremni na takav iznos", priznaje Aljona.
Posao i jezik
Bez znanja jezika i lokalnih dokumenata, pronalaženje dobro plaćenog posla bilo je gotovo nemoguće. Poslovi koji su bili dostupni za novopridošle uključivali su fabrike i čišćenje – nisko plaćeni i teški poslovi na koje nisu bili navikli.
"Plata bi bila dovoljna samo za hranu. Nemoguće je prihvatiti takav životni standard ako ste navikli na više", dodaje prijateljica.
Nedostatak centralnog grejanja
Još jedno neprijatno iznenađenje bilo je odsustvo centralnog grejanja. Iako su u Rusiji navikli na toplu kuću čak i zimi, ovde su morali da se ogrnu ćebadima, nose vunu i papuče. "Unutra je bilo hladnije nego napolju", priseća se Aljona.
Kulturne razlike i neispunjena očekivanja
Izraelski mentalitet je za Aljonu bio iznenađenje: s jedne strane veoma prijateljski i pažljiv, posebno prema deci, ali s druge strane – nepouzdan. Mnogi obećavaju, ali retko ispunjavaju obećanja.
"To se posebno videlo kada smo tražili stan. Agent bi nam osmehom i rečima rekao: 'Sve je u redu, vi ste pravi za nas', a na kraju bi stanodavac odbio bez objašnjenja", priča Aljona.
Povratak kući i nova perspektiva
Danas Aljona i njena porodica žive u Rusiji i cene uobičajen način života, sa sigurnošću i pristupačnim stanovanjem. Iskustvo u Izraelu im je pokazalo da život u inostranstvu, iako privlačan, može doneti mnogo neočekivanih izazova.
"Da li bih želela da živim u Izraelu ili nekoj drugoj zemlji? To nije lako. Preseljenje i integracija u stranu kulturu zahtevaju ogromnu spremnost i prilagođavanje", zaključuje moja prijateljica.