Mart je mesec prelaza – kraj zime i početak proleća. Zemlja se lagano zagreva, dani postaju duži, a priroda počinje da se budi iz zimskog sna. Za baštovane i ljubitelje vrta, mart je savršen trenutak za sadnju mnogih vrsta cveća i voćaka, jer biljke u ovom periodu mogu da se ukorene pre nego što topliji dani potpuno stanu na scenu. Pravilno vreme sadnje osigurava snažan rast, bolje ukorenjivanje i bogatiju berbu ili cvetanje tokom proleća i leta. U nastavku sledi detaljan pregled biljaka koje najbolje uspevaju kada se sade u martu, zajedno sa praktičnim savetima za negu.
Cveće koje se sadi u martu
1. Lale i zumbuli
Lukovice ovih popularnih prolećnih cvetnica mogu se posaditi ranije u martu, bilo direktno u zemlju ili u saksije. Sadnja u martu omogućava da biljke razviju korenski sistem i pripreme se za kasno prolećno cvetanje.
Saveti za sadnju: Lukovice treba saditi na dubinu od 10–15 cm, u rastresitu i dobro dreniranju zemlju.
Prednosti: Cvetaće u jarkim bojama, a zumbuli će dodatno doneti prijatan miris u baštu ili stan.
2. Neven
Neven je izuzetno otporan na niže temperature, što ga čini idealnim za martovsku sadnju. Lako se sadi direktno u zemlju, a brzo raste i cveta.
Upotreba: Neven je odličan za rubove gredica, balkone i prozorske kutije, gde svojim jarkim bojama osvežava prostor.
Saveti: Iako je otporan, mlade biljke treba zaštititi od kasnih mrazeva.
3. Petunija i begonija
Ove biljke zahtevaju toplije uslove, pa se u martu preporučuje njihova sadnja u zatvorenom prostoru ili stakleniku. Kada prođe opasnost od mraza, presađuju se na otvoreno.
Saveti: Sejanje u saksijama ili kutijama omogućava kontrolu temperature i vlažnosti, što pospešuje klijanje i razvoj mladica.
4. Viola i maćuhica
Viola i maćuhica idealne su za ranu prolećnu sadnju jer podnose hladnije temperature i cvetaju u periodu kada druge biljke još nisu u punom razvoju.
Upotreba: Idealne su za gredice, kamenjare ili dekoraciju prozorskih kutija.
Saveti: Zemlja treba da bude rastresita, a zalivanje umereno – dovoljno da se održava vlažnost.
5. Tulipani u saksijama
Ukoliko lukovice tulipana nisu posadile tokom jeseni, mart je poslednja prilika da se pripreme za cvetanje. Saksijsko gajenje omogućava kontrolu temperature i optimalnu pripremu za prolećni period.
Saveti: Sadnju obaviti u dublje saksije i u plodno, drenirano tlo kako bi lukovice razvile snažan korenski sistem.
Voćke koje se sade u martu
1. Jagode
Mart je idealan period za sadnju jagoda, jer biljke dobijaju dovoljno vremena da razviju snažan korenski sistem i daju rane plodove tokom sezone.
Upotreba: Pogodne su za sadnju na otvorenom, u gredice ili u kontejnerima.
Saveti: Pre sadnje, zemljište treba dobro prekopati i obogatiti kompostom.
2. Maline i kupine
Mladice maline i kupine sade se u martu kako bi se ukorenile tokom proleća. Dobro ukorenjene biljke bolje podnose letnje temperature i daju obilnu berbu.
Saveti: Sadnju obaviti u rastresito tlo bogato organskom materijom i sa dobrim drenažnim slojem.
3. Borovnice
Borovnice zahtevaju kiselo tlo (pH 4,5–5,5) i dovoljno vlage. Sadnja u martu omogućava biljci da se ukoreni i pripremi za plodove u narednim sezonama.
Saveti: Pre sadnje obogatiti zemlju tresetom ili kompostom i obezbediti dovoljno prostora za rast grma.
4. Jabuke i kruške (mlade sadnice)
Sadnja početkom marta omogućava mladim sadnicama da se ukorene pre toplih dana, čime se smanjuje stres i povećava uspeh sadnje.
Saveti: Birajte zdravu sadnicu sa razvijenim korenom i sadite je na dobro dreniranom zemljištu. Nakon sadnje, neophodno je obilno zalivanje i eventualna zaštita od vetra.
5. Šljive i trešnje (mlade sadnice)
Kao i kod jabuka, rana sadnja pomaže da se biljke bolje prilagode zemljištu i ubrza njihov razvoj.
Saveti: Sadnja u martu omogućava bolju pripremu za cvetanje i plodonošenje tokom proleća i leta.
Praktični saveti za sadnju cveća i voćaka u martu
Zaštita od mraza – Mart je početak proleća, ali hladni talasi i mrazevi mogu oštetiti mlade biljke. Koristite agrotekstil, folije ili staklenike za zaštitu.
Priprema zemljišta – Zemlja treba da bude rastresita, bogata hranljivim materijama i dobro drenirana, naročito za voćke koje zahtevaju dublje ukorenjavanje.
Zalivanje – Zalivanje treba biti umereno – zemlja treba da bude vlažna, ali ne natopljena. Preterano zalivanje može izazvati truljenje korena i razvoj gljivičnih bolesti.
Praćenje rasta – Početkom proleća biljke brzo rastu, pa redovno proveravajte prisustvo štetočina i bolesti. Pravovremena reakcija omogućava zdrav razvoj biljaka.
Malčiranje i prihrana – Za cveće i voćke korisno je koristiti organski malč ili prihranu kompostom kako bi se zemlja dodatno obogatila i zadržala vlaga.
Kora banane je odličan prirodni način da obogatite zemlju pre sadnje jer sadrži važne hranljive materije kao što su kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum, koji pomažu rast i cvetanje biljaka. Evo kako to možete uraditi, detaljno i praktično:
1. Priprema kore banane
Uzmite zrelu bananu i ogulite je.
Koru možete koristiti celu ili je iseći na manje komade. Sitniji komadi brže se razlažu u zemljištu.
2. Način unošenja u zemlju
A. Zakopavanje kore direktno u zemlju
Iskopajte mali kanal ili rupu dubine oko 5–10 cm na mestu gde planirate sadnju.
Stavite koru banane u rupu ili kanal.
Pokrijte zemljom i lagano zalijte.
Kora će se vremenom razgraditi, oslobađajući hranljive materije direktno u tlo.
Saveti:
Nemojte stavljati celu koru na površinu jer može privući insekte ili glodare.
Ako je tlo već vlažno, razgradnja će biti brža.
B. Pravljenje tečnog đubriva od kore banane
Isecite koru banane na komade i stavite je u blender sa 1–2 čaše vode.
Dobijenu kašu možete direktno sipati u zemlju ili koristiti kao tečno đubrivo oko biljaka.
Ova metoda je idealna za malčiranje ili prihranu mladih biljaka neposredno pre sadnje.
3. Kombinovanje sa kompostom
Kora banane se najbolje razgrađuje ako se kombinuje sa kompostom ili slojem zemlje bogate organskom materijom.
Stavite koru na kompost ili u rupu za sadnju zajedno sa malo komposta.
Hranljive materije iz kore biće bolje apsorbovane, a tlo postaje rastresitije i plodnije.
Jedna do dve kore po biljci ili po kvadratnom metru su dovoljne. Previše može izazvati nagli porast azota i narušiti ravnotežu u tlu.