Vesna Stanojević važila je za jedno od najupečatljivijih i najlepših lica domaće kinematografije osamdesetih godina. Njena pojava na filmskom platnu nosila je onu posebnu vrstu harizme koja se ne uči – spoj krhkosti, snage i nenametljive senzualnosti, zbog koje su je publika i kritika odmah zapazili. Šira javnost prvi put ju je upoznala u kultnom filmu "Poslednji krug u Monci", gde je tumačila lik Suzane, a zatim je usledio i film "Tri karte za Holivud", u kojem je, rame uz rame sa Branislavom Lečićem, ostvarila zapaženu i hrabru ulogu koja je dodatno učvrstila njen status mlade zvezde u usponu.
O ulozi Vesne Stanojević u filmu "Tri karte za Holivud" brujala je nekadašnja Jugoslavija, a jednom prilikom je i sama Vesna prokomentarisala je scena o kojima se i danas priča.
- Te scene bile su pre ljubavne, nego seksi, po mom mišljenju. A one mogu da budu teške, lake, zahtevne, inspirativne, kao i bilo koje druge - objasnila je Vesna tada.
Rođena 1963. godine u Topoli, Vesna je od najranijih dana pokazivala interesovanje za umetnost i scenu. Glumom je počela ozbiljnije da se bavi još tokom školovanja u Trećoj beogradskoj gimnaziji, gde je već tada bilo jasno da je reč o devojci izuzetne energije i talenta. Ipak, njen put do profesionalnog pozorišta i filma nije bio pravolinijski. Najpre je upisala orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, vođena željom za znanjem i istraživanjem kultura, ali je ubrzo shvatila da je poziv koji je istinski vuče – gluma. Potom je pokušala da pronađe svoje mesto na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a na kraju, iz drugog pokušaja, upisala je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, gde je konačno dobila priliku da oblikuje svoj talenat pod stručnim vođstvom.
U trenutku kada joj je karijera bila u punom zamahu, Vesna je donela odluku koja je za mnoge delovala hrabro, pa čak i rizično – pre više od 25 godina napustila je tadašnju Jugoslaviju i preselila se u London. U britanskoj prestonici nije bila samo još jedna glumica sa Balkana, već umetnica koja je strpljivo gradila svoj put, prihvatajući drugačiji mentalitet, radnu etiku i profesionalne standarde. Tamo je ostvarila zapažene uloge: igrala je Helenu u filmu "Helena", Svetlanu u filmu "Samo šansa", Sonju u igranom filmu "Nebo u cvatu", kao i lik Pepsi u radio-drami "Gvozdena zavesa", gde je sarađivala sa legendarnim holivudskim glumcem Robertom Vonom.
Sama je priznala da su prve godine u Londonu bile najteže – ne samo zbog jezika i kulture, već i zbog potrebe da nauči „kod ponašanja“ jednog drugačijeg društva. Ipak, nije krila da je srećna što je uspela da u Engleskoj nastavi da se bavi profesijom koju voli.
– To jeste bila prepreka. Nisam želela da idem tamo i igram uloge koje ne bih igrala ovde, samo zato što je to velika produkcija. Zato sam završila postdiplomske studije i radim kao profesor glume. To mi je bilo kreativno. Mene je zanimalo da odem na Zapad i uradim nešto što ovde nisam mogla. To je bila ogromna žrtva, i naravno da je za mene, kao glumicu kojoj je karijera bila u punom usponu, to bio pravi šok za sistem. Čovek se, međutim, navikne – uči da se bori, da se dokazuje. A da sam ostala ovde, verovatno bih se borila sa nekim drugim nemanima, i to sigurno ne bi bilo jednostavno – iskreno je rekla Vesna.