Amir Rešić, široj javnosti poznat kao Nino, imao je životnu priču koja je u sebi nosila i bajku i tragediju. Od ranih dana pokazivao je izuzetan muzički dar, a njegov glas – snažan, emotivan i prepoznatljiv već na prvo slušanje – ubrzo mu je otvorio vrata estrade. Tokom devedesetih godina postao je jedno od najupečatljivijih imena narodne muzike na prostoru bivše Jugoslavije.
Pesme koje je izvodio bile su prožete bolom, ljubavlju, gubitkom i čežnjom – temama u kojima su se mnogi prepoznavali. Publika ga je doživljavala kao pevača "iz duše", a njegovi hitovi su godinama ostajali među najtraženijima na radijskim talasima i veseljima širom regiona.
Na sahranu mu niko od dece nije došao
Amir Rešić Nino, za sobom je ostavio tri ćerke iz tri braka, a jedan od njih je i Sandra Rešić, Zvezda Granda koja bila u rijalitiju "Zadruga" gde neretko govori o ocu i stvarima iz detinjstva, a malo ko zna da su pevača svi zaboravili i da njegov grob ne obilazi niko osim nekolicine fanova.
Zbog dugogodišnjeg prekomernog konzumiranja alkohola preminuo je od perforacije pankreasa, 18. oktobra 2007. godine u 44. godini života, u Opštoj bolnici Bijeljina, dva sata nakon prijema. Sahranjen je na groblju Urije u Kozarskoj Dubici, po islamskim običajima.
Nino je sahranjen u rodnoj Kozarskoj Dubici 2007. godine, a kako kažu stanovnici tog mesta, pogađa ih to što niko od njegovih kolega, ali još gore niko od porodice koja često govori o njemu, ne posećuje njegov grob.
"To je tužno. Bilo je tužno gledati to, a mi znamo kako jeste i šta je istina. On je sahranjen ovde, u Kozarskoj Dubici. Niko od porodice ne dolazi. Spomen ploču podigao je njegov daidža (ujak, na srpskom, prim. aut.), a ne deca i bivše žene. To i piše na spomen ploči", pričala je gospođa iz Kozarke Dubice ranije za medije.
Na Ninovom grobu stoji i jedna knjiga sa vrlo emotivnom porukom, a nju je, kako meštanka kaže, postavio njegov prijatelj.
"Kasnije je Ninov prijatelj Neša na spomenik postavio i knjigu na kojoj je ispisana emotivna poruka. Takođe, najverniji fanovi postavili su zvezdu koja se jasno vidi. Sve to nije učinio niko od njegovih, nije učinila najbliža porodica", ispričala je tada sagovornica i otkrila šta piše na ploči.
"Ti najbolji brate
tako ću te zvati
u mom srcu živiš
tu ćeš i ostati
voleo si život
imao si mladost
bio naša sreća
bio naša radost
sudbina ti nedade da dočekaš starost
Od Neše sa Porodicom", reči su koje su ispisane na njegovom grobu.
Ninova sugrađanka otkro veila je i da je grob bioma zapušten sve dok njegovi prijatelji nisu preuzeli odgovornost.
"Njemu deca ni na sahranu nisu došla. U oktobru mu je godišnjica, i ni tada niko ne dolazi", rekla je gospođa.
Posledni dani
Njegov nekadašnji menadžer Nermin Ademović otkrio je jednom priliom kako su izgledali pevačevi poslednji dani.
Opisuje da je imao strašne napade.
- Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bijeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomagali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove, a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba. Sećam se kao sad, 18. oktobra primam sms poruku sa sadržajem: "Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici, ali Nino nije hteo, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza". Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bijeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao, a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor jer svakih pola sata dobija strašne napade, pa da ima svežeg vazduha - pričao je Ademović.
Nino nije mogao te večeri ni na noge da stane, te su ga u invalidskim kolicima odveli u bolnicu, ne sluteći da iz nje više neće izaći.
Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22 sata mu je već bilo jako loše i ja sam rekao: "Nino, idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju". Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bijeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje. Tamo nas je sačekao doktor i pitao da li je pacijent alkoholičar. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu, a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore. U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo: "Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju, ali nije reagovao", i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto - ispričao je tada Nermin.