Njegov put kroz svet medija nije bio trnovit, ali nije bio ni lak. Od štampanih medija ušetao je u svet televizije, koji je prepoznao kao mesto na kojem se dobro oseća. Sa ove tačke gledišta, zahvalan je što je morao da prođe svaki ogranak novinarstva, jer mu je to pomoglo da se pronađe i najbolje pozicionira. Neizostavan segment njegovog života je i muzika, tj. pevanje. Njegovo ime je Dejan Drakulić...
Vi ste voditelj Brzih vesti na Kurir televiziji, ali i urednik u informativnoj redakciji televizije, što malo ljudi zna. Koja od ovih uloga je zahtevnija?
- Uloga urednika i voditelja u informativnoj redakciji bilo koje televizije je zahtevan, odgovoran i stresan posao. Kad sam ispred kamere, vodim računa šta ću reći i kako ću preneti vest gledaocu. Bitno mi je da li sam pravilno izgovorio ili akcentovao neku reč, da li sam napravio neki gaf ili grešku pri čitanju.
Na Kurir televiziji imamo vesti na svakih sat vremena, koje počinju pet minuta do punog sata, pa ako se i potkrade neka greška, trudimo se da je ispravimo u narednim vestima. Ljudi smo i greške se događaju. Verujem i da je svakom TV prezenteru i prezenterki na kraju bitan i izgled pred kamerama, pa tako i meni. Istovremeno, urednički posao podrazumeva da svakih sat vremena budem iza kamere, to jest u režiji nekoliko minuta pre početka vesti, da bih se uverio da je sve spremno za realizaciju i emitovanje Brzih vesti, naše podnevne ili centralne informativne emisije. Prethodno, urednički posao podrazumeva prikupljanje informacija, proveru njihovog izvora, njihovu selekciju i na kraju oblikovanje ili pravljenje vesti.
Tu je koordinacija s kolegama novinarima u desku, dogovor ko će da ide na važne događaje, koordinacija s novinarima na terenu kako bi se vratili sa što kvalitetnijim materijalom, dogovaranje i učestvovanje u sadržaju priloga... Na kraju, urednik je odgovoran za celokupni sadržaj naših informativnih emisija.
Kakav je bio vaš put kroz svet medija od početaka do danas?
- Ne mogu da kažem da je bio trnovit, ali nije bio ni lak. Prvo sam kao tek svršeni srednjoškolac počeo da radim u najpopularnijem radiju u svom rodnom gradu Loznici. Tokom studija imao sam kratku praksu na RTS. Počeo sam novinarski posao u štampanim medijima, promenio nekoliko redakcija i nekoliko rubrika, čak i dosta volontirao. Sticao iskustvo u beogradskoj, društvenoj i drugim hronikama, išao na teren... Nakon toga jedno vreme sam se bavio veb-novinarstvom. Čak sam kratko radio i u redakciji Kurira, nekoliko godina pre osnivanja televizije, tačnije u nedeljnom časopisu Njuzvik. Nakon portala B92 dogodio se moj novinarski angažman na nekoliko televizija pre nego što sam došao na Kurir televiziju. Verujem da bi svakom mladom novinaru početniku značilo da prođe sve grane novinarstva i onda odluči gde želi da se zadrži.
Da li za nekoga ko radi u informativi ovako velikog medijskog brenda kakav je Kurir postoji mogućnost da se povremeno u potpunosti isključi iz posla?
- Naravno da ne, jer u našem poslu prepliću se privatno i poslovno. Morate da budete dostupni na službenom telefonu, da pratite smernice nadređenih i preko drugih kanala komunikacije. Očekuje se da budete kolegijalni i izađete u susret ako neko od kolega iz opravdanih razloga izostane sa posla, da ga zamenite. To je ono što malo opterećuje, ali je istovremeno i draž posla. Kome je to veliki problem, ne bi trebalo da se bavi tim poslom.
Šta je ono što bavljenje medijima ne toleriše?
- Površnost, manjkavost, sporost, kašnjenje... Kratko da objasnim, za svaku vest potrebna je duboka analiza, veoma je važno jednostavnim i razumljivim jezikom preneti gledaocu informaciju na vreme, uz prethodnu proveru njenog izvora i tačnosti, kako bismo stekli i zadržali poverenje naših gledalaca, jer to je na kraju i najvažnije u medijima. Za to je potrebna brzina jer je neophodno da se na vreme obradi mnogo informacija koje istovremeno pristižu, pa imamo i nesebičnu pomoć naših kolega novinara iz deska. Inače smo veoma mlad i talentovan kolektiv.
Vaš glas i pravilna dikcija nisu bili važni samo za vaš osnovni poziv, voditeljski, već i za nešto dodatno što predstavlja vašu veliku ljubav, a to je muzika. Kada ste prvi put prepoznali taj svoj talenat?
- Kao klinac sam voleo da pevušim, želeo sam da upišem muzičku školu uz osnovnu i rekao roditeljima da bih svirao klavir. Sećam se da su primali samo četvoro od, recimo, 20 kandidata. Roditelji su me pitali da izaberem alternativni instrument zbog jake konkurencije (harmoniku, gitaru), ali želeo sam samo klavir i bio sam drugi na prijemnom ispitu. Na kraju sam završio nižu muzičku školu u rodnom gradu, odsek klavir. Čak sam i u srednjoj položio nekoliko ispita, ali sam odustao.
Privatno, vi ste suprug i otac. Uspeli ste, uprkos dinamičnom poslu, da svijete svoje gnezdo. Da li postoje trenuci u kojima vam je to još važnije nego inače?
- Uloga oca mi je najvažnija. Ne postoji lepši trenutak za mene nego kad čujem sitne korake i vidim dve male raširene ruke i najlepši osmeh na svetu koji me dočeka na vratima svaki put kada uđem u kuću. Taj trenutak je svakodnevni, tako da ne bih izdvojio nijedan drugi.
Da li ste odmah počeli da negujete svoj glas i da ga usmeravate ka muzici?
- U muzičkoj školi imali smo predmet solfeđo, i to mi je dodatno pomoglo da više godina raspevavam svoj glas. Onda sam posle srednje škole počeo i da se bavim muzikom i da nastupam sam uz klavijaturu ili sa kolegama muzičarima i tako sam muzički rastao.
Dosad ste učestvovali i u nekoliko muzičkih takmičenja. Da li je svaki taj izlazak pred stručni žiri bio neka vrsta potrage za potvrdom da vaš glas zaista vredi, ili su vas vodili neki drugi motivi?
- Najvažnija potvrda da li i koliko moj glas vredi jeste utisak gostiju posle svakog mog nastupa. Pa makar bio ijedan gost, ako je nasmejan, peva uz mene i ako ga je neka pesma pogodila koju sam otpevao i zadovoljan je načinom mog izvođenja, moja misija je ispunjena. Muzička takmičenja sam više video kao priliku da skrenem pažnju na svoj vokal i da ostvarim kontakt sa kolegama iz te branše.
Gledaoci Kurir televizije verovatno ne znaju da slušaju vaše pevanje svakog radnog dana od 10 sati. Da li možete da pojasnite o čemu je reč?
- Reč je veoma popularnoj seriji "Zauvek tvoj", koja se emituje na Kurir televiziji u novom terminu od 10 sati. Menadžment televizije ukazao mi je priliku da otpevam uvodnu špicu za seriju i zahvaljujem im na tome.
Koje su vaše neostvarene želje na polju muzike?
- Da ste me to pitali pre 10-15 godina, rekao bih vam muzička karijera, pa i internacionalna, sve ono o čemu maštaju mlađi muzičari. Danas bih voleo da otpevam dobru i kvalitetnu pesmu ili više pesmama, prvo za svoju dušu i za svoje bližnje, a ako bi se publici to svidelo, bio bih presrećan.
Kada se sve stavi na stranu, i posao i muzika, ko je Dejan Drakulić?
- Rekao bih momak iz kraja, jer se tako osećam, ali zbog godina ipak osoba i komšija iz kraja sa obe noge na zemlji, spreman za čašicu razgovora, otvoren za poznanstva sa kvalitetnim ljudima, a i, kada je potrebno, spreman da pomogne u neprilici.
Autor: Aleksandra Majdarević Stamatović