Sve veći broj starijih ljudi u Srbiji žali se na loš kvalitet sna – teško uspavljivanje, često buđenje tokom noći ili osećaj iscrpljenosti već u prvim jutarnjim satima. Iako se ovi problemi često pripisuju godinama i prirodnom procesu starenja, stručnjaci upozoravaju da uzrok vrlo često leži u navikama koje se ponavljaju iz večeri u veče, ponekad i decenijama.
Jedna od najčešćih večernjih rutina jeste dugotrajno gledanje televizije ili korišćenje drugih ekrana neposredno pred spavanje. Iako mnogima deluje bezazleno i čak opuštajuće, ova navika može imati ozbiljan uticaj na kvalitet odmora i opšte stanje organizma.
Kako svetlost sa ekrana zbunjuje organizam
Ekrani televizora, telefona i tableta emituju plavo svetlo koje direktno utiče na lučenje melatonina – hormona odgovornog za uspavljivanje. Kada mozak registruje ovu vrstu svetlosti, dobija signal da je još uvek dan i da nema potrebe da se priprema za odmor. Telo tada ostaje u takozvanom „budnom režimu“, iako osoba subjektivno oseća pospanost.
Kod starijih ljudi ovaj efekat može biti još izraženiji, jer se prirodni ritam spavanja s godinama već menja. Umesto dubokog i okrepljujućeg sna, san postaje plići, isprekidan i kraći, što se vrlo brzo odražava na energiju, raspoloženje i koncentraciju narednog dana.
Zašto kasno gledanje televizije produžava umor
Osim direktnog uticaja svetlosti, gledanje televizije u kasnim satima često dovodi i do pomeranja vremena odlaska u krevet. „Još jedna emisija“ ili „još malo da pogledam“ neretko skraćuju san za sat ili dva, što organizam ne može lako da nadoknadi.
Dugoročno, ovakav obrazac ponašanja može dovesti do hroničnog umora, razdražljivosti, smanjene pažnje, ali i pogoršanja postojećih zdravstvenih tegoba. Mnogi stariji ljudi tada imaju utisak da su stalno iscrpljeni, iako „idu na spavanje na vreme“.
Mirna večernja rutina kao ključ dobrog sna
Stručnjaci savetuju da se umesto ekrana uvede smirujuća večernja rutina koja telu jasno daje do znanja da se dan privodi kraju. Smanjenje jačine svetla u prostoru, tišina ili lagana, umirujuća muzika pomažu nervnom sistemu da se postepeno opusti i pripremi za san.
Čak i kratko vreme provedeno u miru, bez stimulansa, može značajno poboljšati kvalitet sna i ubrzati uspavljivanje.
Jednostavni koraci ka kvalitetnijem odmoru
Male promene često donose najveće rezultate. Evo nekoliko praktičnih saveta koji mogu pomoći:
- Isključite televizor, mobilni telefon i tablet najmanje sat vremena pre spavanja
- Čitajte knjigu ili časopis pod toplim, prigušenim svetlom
- Praktikujte lagano istezanje, duboko disanje ili jednostavno sedenje u tišini
- Trudite se da svakog dana idete na spavanje u približno isto vreme
Stariji ljudi koji uspeju da promene ovu naviku često primećuju da lakše zaspe, ređe se bude tokom noći i da se ujutru bude odmorniji i vedriji. Kvalitetan san ne utiče samo na telo, već i na psihičko stanje, stabilnost i ukupnu životnu energiju, što je posebno važno u zrelijim godinama.