Starenje samo po sebi ne čini ljude neprivlačnima. Ono što to čini jesu navike koje godinama nose sa sobom, često nesvesno. Ako ste ikada upoznali nekoga u četrdesetim, pedesetim ili čak šezdesetim godinama ko i dalje deluje prirodno privlačno, verovatno ste primetili da to nema mnogo veze sa savršenom kožom, genetikom ili skupom garderobom. Reč je o nečemu znatno suptilnijem.
Takvi ljudi se drugačije kreću, drugačije nose svoje telo i imaju mirno samopouzdanje koje ne traži pažnju. Ono što im je zajedničko jeste da su odustali od nekoliko svakodnevnih navika.
Hronično zapostavljanje sna
U dvadesetim godinama organizam oprašta manjak sna, u tridesetim počinje da ostavlja tragove, a posle četrdesete posledice se naglo gomilaju. Nedostatak sna ne utiče samo na kožu. Pogled postaje umorniji, raspoloženje promenljivije, a tolerancija manja. Menja se i način na koji komuniciramo sa drugima, postajemo nervozniji, manje prisutni i emocionalno nestabilniji.
Prestaju da žive u stalnom stresu
Hronični stres ne ostaje samo u mislima, on se jasno vidi u telu. U stisnutoj vilici, podignutim ramenima, plitkom disanju i trajnoj napetosti u pogledu. Ljudi koji i dalje izgledaju mladoliko posle četrdesete u nekom trenutku donesu tihu odluku da neće zauvek živeti u režimu preživljavanja. To ne znači da im je život bez problema, već da prestaju da prihvataju stres kao podrazumevano stanje.
Umesto da govore da je to "normalno", počinju da razmišljaju šta mogu da pojednostave, gde da postave granice i šta više ne moraju da nose na svojim leđima. Vremenom uče kako da umire nervni sistem, a upravo taj mir, često neupadljiv, ima snažan efekat na privlačnost.
Držanje tela i telesna prisutnost
Držanje je jedan od najpotcenjenijih pokazatelja privlačnosti, a istovremeno i jedan od prvih koji propada ako se ignoriše. Pogrbljenost ne menja samo izgled, već i unutrašnji osećaj, kao i način na koji nas drugi doživljavaju. Redovno kretanje, šetanje, istezanje i jačanje osnovnih mišića koji omogućavaju uspravno držanje. Ne stoje pravo da bi delovali samouvereno, već zato što se tako zaista osećaju bolje. Vitalnost se, na kraju, primećuje mnogo pre crta lica.
Odnos prema hrani
Ne zato što su na dijeti, niti zato što se uskraćuju, već zato što prestaju da jedu bez razmišljanja. Grickanje iz dosade, jedenje iz stresa i odnos prema hrani kao da je oblik utehe polako nestaju.
Takve navike s vremenom utiču na energiju, varenje, kožu i osećaj povezanosti sa sopstvenim telom. Ljudi koji ostaju privlačni posle četrdesete počinju da jedu svesnije. Ne savršeno, ali promišljeno. Primećuju kako se posle obroka osećaju i prestaju da koriste hranu kao glavni način smirivanja, što se spolja vidi više nego što većina ljudi misli.
Odnos prema sebi
Negativan unutrašnji govor postara ljude brže nego godine. Ljudi koji ostaju mladoliki kasnije u životu prestaju da imaju negativan odnos prema sebi. Ne zato što misle da su savršeni, već zato što shvataju da stalna samokritika uvek pronađe put napolje. Počinju da se prema sebi odnose sa osnovnim poštovanjem i dozvoljavaju sebi da stare bez pretvaranja toga u lični neuspeh.
Suština dobrog izgleda posle četrdesete nema veze sa očuvanjem mladosti, već sa rasterećenjem. Sa odustajanjem od hroničnog stresa, samoprosuđivanja, očaja, iscrpljenosti i stalne potrebe da se nešto dokazuje. Kada te navike nestanu, ostaje prisutnost. A prisutnost, smirena, telesno ukorenjena i emocionalno stabilna, privlači ljude u svakoj životnoj dobi, jer deluje sigurno, toplo i stvarno.
Stil/Nova