Kada sam imala dvadeset godina, sanjala sam o ljubavi. O onoj velikoj, čistoj ljubavi, koja donosi suze i drhtanje srca. Ali život je tekao dalje: posao, dete, brige, krediti, renoviranja. Ljubav je ostala negde u foto-albumima.
A sada imam 56 godina.
Živela sam mirnim životom: vrtić, knjige, unuk na odmoru, mačka. Dani su prolazili jedan za drugim, ali bili su moji.
I onda se pojavio on.
Bio je pažljiv. Slušao je svaku moju reč. Setio se da volim čaj od bergamota. Rekao je da je pored mene "toplo".
Šetali smo držeći se za ruke, i uhvatila sam sebe kako mislim: "Da li je zaista moguće ponovo početi da živim?"
Nije bio mlad, nije bio bogat. Ali bio je živ i brižan – i to mi je tada delovalo dovoljno.
Šest meseci kasnije, predložio je: "Hajde da živimo zajedno. Ili još bolje – hajde da se venčamo, zašto čekati?"
Složila sam se. Jer mi niko nije tako lepo govorio godinama.
A onda je došlo jutro posle venčanja.
Ustao je pre mene. Otišla sam u kuhinju, a on je sedeo tamo, pio moj čaj i rekao: "Slušaj, sada smo porodica. Zašto mi jednostavno ne daš svoju penziju odmah? Svašta ću se pobrinuti za kuću. Samo mi veruj."
Rečeno je tiho. Ali ja sam jasno čula značenje.
Moj život više nije bio moj.
Ne "dogovorićemo se".
Ne "hajde da razgovaramo".
Već – ovako će biti od sada.
Tada sam shvatila jednu stvar: Mladalačka ljubav je opasna zbog svojih impulsa. Zrela ljubav je opasna zbog iluzije da nas više neće prevariti.
Sa dvadeset godina još učimo. Pravimo glasne greške, plačemo, odlazimo i počinjemo ispočetka.
Sa pedeset i više, mislimo da smo pametniji. Da nas više ne mogu prevariti. Da "sve razumemo".
I upravo nas to čini ranjivima. Previše želimo da verujemo da još uvek možemo biti voljeni. I zbog te želje zatvaramo oči pred upozoravajućim znakovima.
Tri greške koje sam napravila
Pomešala sam pažnju sa brigom.
Briga nisu samo lepe reči, to su dela koja se pokazuju kada niko ne gleda.
Bilo me je sramota da izrazim svoje granice.
Smatrala sam da bi bilo nepristojno reći: "Ovo je moj novac. Ovo je moj dom." Pitala sam se hoću li delovati "nepoverljivo".
Najveća greška: nisam se plašila pravih stvari. A trebalo je da se bojim samo jednog – da ću izgubiti sebe.
Šta sam uradila dalje
Nisam pravila scene.
Nisam pokušavala ništa da dokazujem.
Jednostavno sam rekla: "Nisam spremna da živim ovako. Ako želiš, možemo razgovarati, pregovarati. Ali nemoj da mi komanduješ."
Spakovao je svoje stvari u tišini.
Sa negodovanjem, sa prekorom.
Ali otišao je jednako nežno kao što je i došao.
I ponovo sam napravila svoj čaj – sa bergamotom.
I još jednom, moje jutro je postalo moje.
Zaključak
Ljubav u odrastalom dobu nije igra velike strasti.
To je test:
- poštovanja
- granica
- slobode
Ako neko ne poštuje tvoj život, to znači da te nije zavoleo. Došao je da preuzme kontrolu.
Što smo stariji, to pažljivije moramo da čuvamo svoje duše. Više nemamo vremena da se sastavljamo deo po deo.