Dževherhan Sultan, zamišljala je svoju sudbinu potpuno drugačije, a imala je život koji j je od samog početka bio pod političikim uticajima, te je već sa 4 godine morala da izgovorili sudbonosno "da" čoveku starijem nekoliko decenija od nje. Međutim, uprkos dramatičnim ličnim odnosima, ova dama igrala je značajnu ulogu iza zidina palate.
Venčanje za čoveka od 48 godina
U raskošnoj haljini slavila je svoje venčanje, a bila je još samo dete. Njena majka, sestre, ostale rođake i najplemenitije žene Carigrada okupile su se u ženskim odajama. Pred Dževherhan stavljeno je još poklona sa mašnama - komadi najfinije svile, nakit u dragocenim kovčežićima... Ogrlica od rubina, koja očigledno nije bila za njene godine, svetlucala je oko vrata male sultanije. Bio je to poklon od njenog 48-godišnjeg muža...
„Najvažnije je koliko je majka ove dece jaka“, govorili su ljudi u palati.
U Osmanskom carstvu, svaki vladar je imao brojne favorite. Naravno, harem se stalno dopunjavao novom decom. Sultan Murat III je imao devet ćerki i dvadeset četiri sina. Bajazit II je imao dvanaest ćerki i osam dečaka. Naslednik prestola je bio daleko od najstarijeg!
Sve je zavisilo od toga ko je bila majka. Koliko je svaka žena volela sultana. Ahmed I, na primer, imao je konkubinu, Mahfiruz, koja mu je rodila sina. Ali niko u Osmanskom carstvu nije sumnjao da će doći vreme kada će presto pripasti deci njegove voljene Kesem.
Ćerka sveštenika zaljubila se u sultana i uspostavila moć nad njim
Ova Grkinja, porobljena 1603. godine (pričalo se da je bila ćerka sveštenika, nasilno odvedena iz svog doma), toliko se zaljubila u Ahmeda da je on zaboravio na druge žene. Čak i njeno ime – „voljena“ – govori samo za sebe. Vrlo brzo, Kesem je postala majka i potom redovno oduševljavala sultana.
„Kesem ima moć nad sultanom u svojim rukama, ova žena mu je zamenila ceo svet“, govorili su tada.
Bilo je beskorisno davati Ahmedu lepe robinje. Voleo je Kesem, obasipao ju je poklonima i obožavao svoju decu...
Sinovi smreni za vlast, ćerke za udaju
Sinovi su bili predodređeni da se bore za vlast, ali od devojaka se očekivalo da ojačaju dinastiju. Tokom godina razvila se tradicija: udaje sultanovih ćerki za vezire ili članove plemićkih porodica. Ovo je osiguravalo lojalnost porodice. Brak sa sultanijom bio je častan čin, i takvu uslugu je bilo nemoguće odbiti. Kada se jedan od vezira požalio da njegova kuća već ima ljubavnicu, naređeno mu je da... se što pre reši svoje žene. I on je poslušao.
Ćerku od 4 godine obećali 44 godine starijem admiralu
Dževherhan je bila treća ćerka Kesem i Ahmeda I. Sa četiri godine, devojčica je obećana admiralu Okuzu Kara Mehmed-paši. Mudar, okretan i pošto je služio kao guverner Egipta, izgledao je kao idealan kandidat za zeta sultanu. Zato je Okuz pozvan iz Kaira u Carigrad.
Guverner je direktno od padišaha saznao da će se oženiti sultanovom ćerkom. Poklonivši se s poštovanjem, odgovorio je da bi bio srećan da se s njim srodi. Datum venčanja je ubrzo određen, a proslava se održala - kao i obično - na raznim mestima. Četvorogodišnja sultanija Gevherhan, obučena u grimiznu svilu, doživela je ovu vrevu kao razonodu. Nije ni shvatala šta se zaista dešava.
Udala se, a ostala u roditeljskoj kući
Iako su joj u palati njenog muža odmah pripremljene luksuzne prostorije, Dževherhan je ostala sa majkom i ocem. Isto je učinjeno i sa njenom sestrom, Ajše: udata je sa šest godina, takođe za pravog muškarca. Nakon toga, od devojčica se očekivalo da odrastaju sa svojom ostalom braćom i sestrama i čekaju trenutak kada će im biti dozvoljeno da napuste roditeljski dom.
Nakon venčanja, Okuz Mehmed-paša je postao drugi vezir u carstvu. Dve godine kasnije, postao je veliki vezir — njegov rođak, muž sultanije Ajše, optužen je za podmićivanje i pogubljen po naređenju Ahmeda I. Kao udovici, mladoj sultaniji e bilo zabranjeno da oplakuje svog muža i bila je primorana da glumi radost kada je Okuz preuzeo mesto pogubljenog i konfiskovao svu imovinu svog prethodnika.
Smrt supruga i novi život
Godine 1617, sultan Ahmed I je preminuo. Dve godine kasnije, Geverhan je primila vest o smrti svog veoma starog muža. Sada je njen život zavisio od očevog naslednika.
Prema naređenju novog vladara, mlađeg brata Ahmeda I, morala je Kesem sa ćerkama da pređe u staru palatu. Preselile su se iz veličanstvenih odaja Topkapija u „Palatu suza“, kako je bila poznata u prestonici. Tamo su odbačene sultanije, žene koje su posrnule, one koje su izgubile ljubav, one koje su izgubile decu, proživljavale svoje dane. Retko su razgovarale jedna s drugom. Smeh se retko čuo u Staroj palati... Ponekad su tamo sultanije bile zauvek zaboravljene.
Ali Kesem nije bila osoba koja tuguje i prepušta stvari slučaju. Čak i u staroj palati, čvrsto je držala konce raznih intriga u svojim rukama. Brat njenog muža je svrgnut vrlo brzo nakon stupanja na presto i zatvoren. Zatim je Ahmed I, najstariji sin, proglašen padišahom i vladao je nešto manje od pet godina. Zatim se dogodila zavera koja je padišaha koštala glave, a Kesemin zet je nakratko ponovo zauzeo presto... I tek 1623. godine sreća joj se konačno osmehnula. Presto je postao upražnjen za njenog sina Murata. I dok je još bio mlad, vlast je prešla u Kesemine ruke.
„Udaćeš se“, rekla je Kesem svojoj ćerki. „Opet.“
Drugi suprug poreklom iz Bosne
Kada je Dževherhan videla svog verenika, skoro se onesvestila. Topal Redžep-paša, Bosanac po rođenju, patio je od gihta i jako je hramao. Da, smatrali su ga dobrim ratnikom i čovekom odanim dinastiji, ali deliti krevet sa njim…
Ponovo su je obukli u grimiznu svilenu haljinu, a žene su pevale pesme i polagale darove pred njene noge. Devojka, sada odrasla i lepša, tužno je gledala. Utehu je nalazila u činjenici da je Topal Redžep-paša retko bio kod kuće, jer je komandovao flotom. Kasnije je postao veliki vezir.
Dževherhan Sultan je postala majka male Safije. Devojčica je dobila ime po moćnoj sultanki koja je nekada vladala Osmanskim carstvom. Ista ta Safije bila je prijateljica engleske kraljice Elizabete I i bila je poznata kao lukava i veoma inteligentna žena.
Međutim, Redžep-paša je postupio nepromišljeno: tokom pobune koja je izbila u carstvu 1632. godine, podržao je pobunjenike. Zbog toga je pogubljen 18. maja te godine po nalogu sultana.
Majka je zatim terala da se uda po treći put, a tome se, konačno, usprotivila lepa Dževherhan.
Postoje različita mišljenja o ovom pitanju. Prema jednoj verziji, Dževherhan Sultan se zaista udala za Sijavuš-pašu (još jednog velikog vezira) 1643. godine i živela je sa njim trinaest godina. Druga verzija tvrdi da vezirova žena nije bila Gevherhan, već devojka iz iste porodice, sa istim imenom.
Dževherhan je ostatak svojih dana provela u povučenosti, u svojoj rezidenciji. Gledala je kako joj braća jedan drugog nasleđuju na prestolu — prvo okrutni Murat, zatim ludi Ibrahim. Potom je na presto postavljeno malo dete, Kesemin unuk, a sama velika sultanija je pogubljena. Tačan datum Dževherhanine smrti nije poznat, ali se u literaturi navodi 1660. godina.