Kardiološkinja doktorka Snežana Bašić, gostovala je u "Jutru" na Prvoj televiziji i otkrila šta najviše utiče na povišen holesterol i da li on mora uvek da bude opasan. Najpre je stavila tačku na večitu dilemu Srba koju imaju o doručku, o slanini i čvarcima.
"Naravno da je dobro pojesti ujutru i slaninu i čvarke. Ono što ja zagovaram, a to je 40 godina rada, to je da ne treba stavljati pacijente na teške dijete, naročito ne na dijete u kojima će koristiti biljne masnoće. Mi imamo ovde, na ovim prostorima, nažalost, genetske metaboličke greške. Imamo tu genetsku metaboličku grešku kad je u pitanju metabolisanje holesterola. Ovi što su postavili granice, morali su malo da se pozabave i time, i takvim genomom. Nažalost nisu, pa sad imate normalu da morate svi da imate 5,1 holesterol, što nije tačno. Holesterol je samo jedan od faktora rizika", rekla je dr Bašić.
Prema njenim rečima, metabolička greška se ne pokreće ishranom.
"To jeste jedna velika istina, a rekla bih da postoji i zabluda o tome. Pokrećete je najčešće stresom. Stres je okidač. Naši preci mogli su da krenu sa lošim metabolizmom masti, sa povišenjem nivoa masnoća u krvi, tek posle 60. i 65. godine života. A nažalost, mi danas imamo drugačiju sliku zbog načina života, a to je jedan od faktora rizika, fizička neaktivnost. Mi smo nekada bili nacija koja je mnogo fizički radila, jer smo poljoprivredna zemlja", rekla je dr Bašić i dodala:
"Danas je to drugačije sve, fizička neaktivnost, naročito dece. Kažem vam, počinje od detinjstva. Znate šta je još interesantno? Što to poremeti i masti. Samo 30 odsto masti dolaze iz hrane, a 70 odsto masnoća koje imate u krvi, jetra sintetiše. Zato su pogrešne sve terapije nezasićenim mastima, recimo, omege raznorazne itd. To su strašne terapijske greške, jer kad to uključujete, jetra će zasititi i nezasićene masti i napraviti zasićene. Ona ima takav metabolički put.
To je poremećaj, upravo aktivacija genetske metaboličke greške koja nastaje u različitim fazama života. Holesterol, inače, u našem organizmu je jako koristan. Od njega se prave hormoni i skoro taj sterolski prsten koji on sadrži, imate u svim hormonima, apsolutno svim. A naročito mozak funkcioniše jako dobro. Zahvaljujući njemu, prave se neurotransmiteri, prenosioci informacija i prenosioci nadražaja na mišiće. Prema tome, loše je obarati nivoe holesterola na nivo koji nije dobar i koji je niži", rekla je doktorka.
Dr Bašić je istakla da je u Švedskoj videla drugačiji pristup, koji je i sama prihvatila.
"Ako utičete i na masti koje unosite hranom, postoje glukani iz ovsa koji vezuju masti u crevima. Znači, vi jedete čvarke, pojedete slaninu, pojedete i slatko jer se u metabolizmu jetre koja tako metaboliše i šećeri pretvaraju u masti. I postoji i obrnuti proces, proces glikoneogeneze, kada se iz masti stvaraju šećeri. Tako dijabetičari moraju da imaju apsolutno dobar balans, dobar nivo masti", rekla je doktorka.
Da li su biljne masti dobre?
Dr Bašić je dala odričan odgovor.
"Najštetnije masti su biljne. Masti životinjskog porekla jako lepo varimo. Mi smo po izoprenskim jedinicama, naše masti su najbliže svinjskoj masti. Imamo 20 izoprenskih jedinica, isto kao i svinja. A znate koliko teško varimo masti koji su porekla ribe, morskih plodova itd? To su masti koje imaju 3 do 4 izoprenske jedinice. Naš enzimski sistem koji vari masti, naša lipaza i sve to što mi imamo, žuč koja aktivira lipazu, nisu takvi da bismo to varili.
Prema tome, masti koje se tope, životinske masti, i one su već bile podvrgnute toj temperaturi topljenja masti, kao svinjska mast, na primer, zdravije su nego bilo koja druga mast kad je ponovo zagrejete, ako pripremate hranu. Međutim, ako ne grejete, uvek je bolje koristiti maslinovo ulje. I ulje nerafinirano, a ne termički obrađeno. Ulja ne treba da budu termički obrađena, a masti vi možete da dobijete jedino tako, termičkom obradom. Njih zato možete termički da obrađujete", savetovala je dr Bašić.
Dr Bašić je otkrila i koja su najbolja ulja koja možemo da koristimo.
"Dobro je kuvati na masti, a u salatu stavljati nerafinirano ulje, bilo da je to bundevino, bilo da je maslinovo, bilo da je susamovo, bilo da je iz koštice grožđa itd. Možete uvek da iscedite ulje. Kad možete iz lavande, iz biljaka, zašto ne biste mogli da iscedite iz drugih, iz plodova? Ulje jeste dobro samo dok nije zagrejano. Kada je zagrejano? Na visokoj temperaturi. Ono nije dobro. Tada dobijate zasićene masti koje mi, odnosno naša jetra prepoznaje. Od njih može da nastane samo LDL holesterol", rekla je dr Snežana Bašić.
Stil/Mondo