Imam 35 godina, fitnes trener sam i stotine žena je prošlo kroz moju teretanu poslednjih godina. Mlade, stare, zrele. Ali evo šta sam primetio: naše žene često kao da odustaju posle pedesete. U njihovim očima još uvek ima života, ali njihovo telo i hod kao da pripadaju baki koja ne živi za sebe, već iz navike.
I ne radi se o borama ili sedoj kosi. Radi se o unutrašnjoj vatri koja polako bledi ispod sloja umora, ogorčenosti, svakodnevice i stalne trke za preživljavanje. Ovako je: dok deca odrastaju, mama vredno radi; dok je muž tu, žena nosi teret; dok je zdrava, nema vremena za sebe. I onda odjednom, bam, imaš pedeset godina i više ne možeš da veruješ ogledalu.
Zašto se to dešava? Zašto Italijanke i Francuskinje izgledaju stilski i samouvereno posle pedesete, dok se naše žene često pretvaraju u umorne, izbledele bake koje kao da su izgubile osećaj za sebe? Hajde da saznamo.
1. Hronični stres je najpodmukliji
Pogledajte prosečnu ženu preko 50 godina. Koliki deo njenog lica je šminka, a koliko od brige, umora i nedostatka sna? Bore nisu od godina, već od desetina izazova sa kojima se suočava svakog dana: kako da preživi, kako da pomogne svojoj deci, kako da doživi penziju.
Stres vas sagoreva iznutra. Uništava vam kožu, isušuje oči i narušava vam držanje. Žena koja nije dovoljno spavala deset godina i živi u režimu „mora se uraditi“ izgleda starije ne zato što je zaista, jer njeno telo jednostavno više ne može da podnese to.
Kod nas nije uobičajno da žena odmara. Većina živi naviknute da je opuštanje slabost. Ali u stvarnosti, to je jedini način da se izbegne pretvaranje u emocionalni pepeo. Bez oporavka, čak će i najjača osoba izbledeti.
2. Višak kilograma je oklop protiv života
Skoro svaka žena koja je prešla 50. godinu bar jednom je rekla: „Prekasno je da se bilo šta promeni.“ I od tog trenutka sve počinje – kauč, slatkiši, TV emisije, samosažaljenje. Dodatna težina ne dolazi zato što previše jede, već zato što prestaje da živi aktivnim životom.
Telo se menja, metabolizam se usporava, mišići „spavaju“. Ali navike ostaju iste - lepinja za doručak, krompir za ručak, malo vina „za opuštanje“. Tako se kilogrami gomilaju, zajedno sa težinom, otežanim dahom i apatijom.
Često viđam žene koje dođu u teretanu i stide se čak i da presvuku odeću. Ali čim počnu da se kreću – čak i malo – par meseci kasnije, oči im se zasvetle. Ne zato što su smršale, već zato što su se setile da to mogu.
Težina nije smrtna presuda, već je jednostavno posledica umora.
3. Bezlični stil - odeća bez duše
Nekada davno, žena je birala haljinu da bi sebi udovoljila. Sada bira da se uklopi. Sve je sivo, opušteno i udobno. „Više nemam dvadeset godina“ je izgovor koji krije životnu želju.
Razumem da možda nemaš energije za modu. Ali odeća nije za modnu pistu, već za samopoštovanje. Kada nosiš nešto što ti stoji, tvoje držanje se ispravlja, tvoj hod postaje sigurniji, tvoj pogled se topi. Funkcioniše, vidim to svaki dan.
I evo glavnog paradoksa: ženi jednostavno treba da obuče svetlu maramu ili kupi farmerke koje laskasju njenoj figuri, i čini se da izgleda deset godina mlađe. Ne zbog odeće, već zato što se u sebi budi žena kojoj je dugo bilo uskraćeno pravo da bude ona sama.
4. Udobnost koja ume da postara
Postoji kategorija cipela koja mi lično podiže krvni pritisak — one „zauvek“. To su one sa debelom potpeticom, širokim prednjim delom, čičak trakama i bojom poput asfalta umrljanog kišom. Udobne su i praktične, ali žena u takvim cipelama gubi hod, gracioznost i duh.
Da, znam da vas bole stopala, da vam natiču zglobovi... Ali danas ima puno cipela koje su i udobne i stilske. Samo treba da dozvolite sebi da budete lepi, a ne „udobni za život“. Ovo je, inače, takođe oblik samopoštovanja.
Kada žena hoda ulicom u laganim patikama ili elegantnim čizmama, njeno držanje se odmah menja. I kao muškarac, primećujem to. Jer stil nije stvar godina, već kako se osećate u vezi sa sobom.
5. Osmeh koji je izbledeo
To je bolna tema. Bukvalno. Loši zubi nisu samo pitanje estetike; oni su izvor bola, nesigurnosti i sramote. Mnoge žene se ne smeju jer se stide. A bez osmeha, to je kao da gasite svetlo u sebi.
I ne sudim. Stomatologija je skupa, a penzija je bedna. Ali postoji još jedna stvar: žene često sebe jednostavno stavljaju na poslednje mesto. „Deca prvo, pa onda ja.“ Ali to „kasnije“ nikada ne dolazi.
Žena može biti lepa u 30, 50 i 70 godina ako ne odustane od sebe.
Da, život nije bio blag. Da, naše žene se trude, trpe i spasavaju sve oko sebe. Ali kada prestanete da spasavate sebe, gubite sve.
Počnite sa malim: naspavajte se, kupite sebi parfem, prošetajte, idite kod frizera, samo sedite ujutru sa šoljicom kafe i ne razmišljajte o poslu, već o sebi.
Jer dok god dišeš, dok god imaš i kap energije, sve se može promeniti. Ne za nekog drugog, već za sebe. Jer ti si snaga, stil i duša.
A sada mi iskreno recite: kada ste poslednji put uradili nešto samo za sebe, ne za porodicu, ne za posao, već jednostavno zato što ste želeli? Pišite nam u komentarima, možda vaša priča pomogne nekoj ženi.