Malo je tema koje su u našem društvu praćene tolikom nelagodom i odlaganjem kao što je pisanje testamenta.
Sam čin planiranja poslednje volje neizbežno nas suočava sa smrću, temom koja je tabu i koja se instinktivno izbegava kao "negativna energija". Međutim, ignorisanje ovog pitanja ima svoju visoku cenu, i ona se, nažalost, najčešće plaća unutar porodice.
U Srbiji postoji ogroman broj primera, od porodičnih kuća do njiva i ušteđevine, gde je izostanak jasne volje doveo do nepovratnog narušavanja odnosa između rođene braće, sestara ili bliskih srodnika. Upravo tu leži paradoks: bežeći od teme smrti, ljudi nesvesno stvaraju uslove za dugotrajne sukobe koji će uništiti ono što su najviše voleli, a to je porodica.
O ovoj delikatnoj temi, i problemima do kojih dolazi u praksi, advokat iz Beograda Boško Žurić, rekao nam je sve što biste trebali da znate o testamentu.
Kada je pravo vreme za testament?
Testament je pravni dokument koji ne poznaje kalendar, već isključivo volju. Mnogi ga odlažu dok ne uđu u takozvano treće životno doba, ali pravni uslovi su mnogo liberalniji.
"Teško je opredeliti neko idealno vreme za sačinjavanje testamenta, obzirom na to da isključivo zavisi od volje lica koje želi da ga sačini. Naš zakon propisuje samo donju starosnu granicu za sačinjavanje testamenta i ona iznosi 15 godina, dok u pogledu gornje starosne granice ne postoje ograničenja, već je samo potrebno da je lice koje želi da sastavi testament u tom trenutku sposobno za rasuđivanje", objašnjava advokat Boško Žurić.
Advokat ističe da su u praksi najčešće situacije u kojima testament sačinjavaju ljudi koji se nalaze u statusu penzionera, "a što je sve na neki način i životno logično jer po nekom nepisanom pravilu čovek kada navrši radni vek ima stečenu imovinu, kao i dovoljno mudrosti da je siguran u način na koji želi da se njegova imovina podeli nakon njegove smrti."
Testament kao spas od potencijalnih sporova
Glavni razlog za pisanje testamenta je preuzimanje kontrole nad raspodelom imovine. Ako testament ne postoji, imovina se raspoređuje isključivo po Zakonu o nasleđivanju (intestatski režim), a tada svaki zakonski naslednik dobija jednak deo.
"Ono što je prednost testamenta jeste to da se samo testamentom imovina može podeliti po volji nekog lica nakon njegove smrti, čime ostavilac može da izrazi veću ili manju zahvalnost prema nekom licu, dok u svim drugim situacijama to nije slučaj. Na ovaj način se kasnije izbegavaju potencijalni sporovi među članovima porodice oko podele imovine jer se iz testamenta utvrđuje stvarna volja ostavioca", kaže Žurić.
Zakon, naime, ne prepoznaje emotivnu vrednost. Testament postaje jedini pravni štit kojim se osigurava da vaša imovina zaista pripadne onima kojima ste želeli, jer testamentom "se kao naslednik može odrediti i lice koje nije u krvnom ili bračnom srodstvu sa ostaviocem, kao i nasledniku nametnuti neki posebni uslovi, recimo da završi određenu školu ili da brine o nekom drugom članu porodice, a što sve nije moguće u slučaju zakonskog nasleđivanja."
Je li to komplikovana procedura i kako izgleda?
Testament se može sačiniti na nekoliko načina u zavisnosti od situacije i potrebe za pravnom sigurnošću.
"U našoj praksi se sreće nekoliko najčešćih oblika testamenta, i to svojeručni i sudski testament, kao i testamenti pred svedocima. Svojeručni testament je onaj koji neko lice svojom rukom sačini i potpiše, dok sudski testament nastaje tako što ga sudija sačinjava po kazivanju zaveštaoca, nakon čega ga potpisuju obe strane. Takođe, testament se može sačiniti i saopštavanjem volje javnom beležniku", objašnjava advokat Žurić.
On dodaje da su drugi oblici predviđeni za izuzetne situacije: "(Postoji) i usmeni testament, predviđen za izuzetne situacije u kojima neko lice, a koje zbog neke izuzetne i opravdane situacije na primer neke iznenadne zdravstvene ugroženosti, nije bilo u mogućnosti da samo sačini pisani testament, svoju volju saopšti pred tri svedoka, nakon čega su ti svedoci dužni da bez odlaganja sastave u pisanoj formi izjavu ostavioca i proslede je sudu."
Pisanje testamenta, stoga, nije samo pravni formalizam, već najzreliji i najodgovorniji čin ljubavi prema svojoj porodici. To je način da se, nakon odlaska voljenje osobe, najmiliji fokusiraju na tugu i uspomene, umesto na sudske sporove i teške, često neprijateljske podele imovine.
To je poslednji dar mira koji im možete ostaviti, tim pre što, kako zaključuje advokat Boško Žurić: "Sačinjavanje bilo kog oblika testamenta samo po sebi nije komplikovan pravni posao, dok je sačinjavanje svojeručnog testamenta, a kao najčešćeg oblika testamenta u našoj praksi, najjednostavnija moguća pravna radnja koju neko lice može da izvrši, s obzirom na to da je za takvu formu testamenta, isključivo dovoljno da lice svojom rukom napiše na koji način želi da mu se raspodeli imovina nakon smrti, i da se na kraju tog teksta potpiše."
Za sva dodatna i specifičnija pitanja, najbolje je konsultovati se sa advokatom.
Šta kaže naš narod?
Na našoj Fejsbuk stranici, postavili smo pitanje našim čitaocima: "Da li smatrate da treba napisati testament kako bi se izbegle svađe u porodici oko preraspodele imovine?", a njihov odgovor je dominantno bio pozitivan.
- "Apsolutno da", rekla je Tamara
- "Apsolutno da, jer sve sto ostane neraščišćeno, na kraju razori celu porodicu", smatra Vanja
- "Imovinu treba podeliti kako želite još za života. Sudski overiti da ne može da bilo ko obara", savetuje Gordana
- "Bude i tada. Ko bi da se svađa, taj će i testament osporavati", smatra Leonid
U nastavku pogledajte sve komentare: