Većina ljudi, čim odluči da "kreće na dijetu", napravi nekoliko klasičnih grešaka - preskače večeru, opsesivno broji kalorije i puni činije ovasom ubeđena da tako čini najbolje za svoje telo. Profesor fiziologije sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i specijalista medicine sporta, dr Dejan Čubrilo, u emisiji RTS Ordinacija razbio je upravo te mitove, objašnjavajući da zdrava ishrana nije stvar trenda, već razumevanja kako telo zapravo funkcioniše.
"Autofagija je luckasta" - ne može svako da izdrži ono što nije za njega
Na početku razgovora, dr Čubrilo je bio direktan - povremeni post, koji mnogi doživljavaju kao čarobno rešenje za mršavljenje, zapravo može da napravi više štete nego koristi.
- Za početnike, za ljude sa insulinskom rezistencijom ili narušenim metabolizmom - nikako. Autofagija je luckasta, jer vi ulazite u stanje koje telo ne ume da iznese, i umesto da mu pomognete, vi ga dodatno iscrpite, objasnio je.
Po njegovim rečima, organizmu treba dati vremena da nauči kako da troši ono što unesemo, a ne da ga šokiramo restrikcijama. Zato je autofagija diskutabilna.
Za užinu - malo slaninice, sira i zdravog razuma
Dok mnogi pribegavaju proteinskim pločicama, voćnim smutijima i kašama, dr Čubrilo smatra da telo više voli jednostavnost i realnu hranu.
- Uzmite tri komadića slaninice i malo sira, ili šaku badema - i to je sasvim dovoljno da premostite razmak između obroka. Ako ste jeli hleb, krompir ili voće, sledećih pet do šest sati zaboravite na novi unos šećera. U suprotnom, samo pravite haos u insulinu i pritisak u jetri, rekao je.
Suština, dodaje, nije u gladi, već u ritmu; naučiti kad telo zaista traži hranu, a kad je to samo navika.
- Ako rešite da ne jedete posle 17 ili 18 časova, napravili ste haos u telu, kaže profesor bez uvijanja.
- Tada podsvest počinje da radi protiv vas, jer ste se tokom dana već pretrpali hranom u strahu da ćete ogladneti. Telo voli kontinuitet - ne izgladnjivanje. Mnogo je pametnije da večerate sir, pršutu, čvarke, malo kajmaka i čašu vina nego da legnete praznog stomaka. Bitno je samo da ne dodajete šećer - bez hleba, bez voća, bez slatkiša. Sir, pršuta i vino - to je ključ, objasnio je.
Ovsena kaša je "trovanje šećerima pod maskom zdravlja"
Na pitanje o popularnim "zdravim" doručcima, dr Čubrilo nije imao dilemu.
- Zaboga, zašto ovsena kaša? Zašto svako jutro, i to puna činija? Ljudi ne shvataju da su pretrpani šećerima već na početku dana, a posle se čude što im se spava, što su nervozni i stalno gladni.
Umesto toga, preporučuje jednostavniji, ali stabilniji doručak - jaja, sir, kiselo mleko, pa i malo čvaraka.
- To su namirnice koje daju dugotrajnu energiju i ne prave dramu sa šećerom u krvi.
Za ručak - meso, ali bez preterivanja
Kada je reč o ručku, doktor savetuje da krenemo od jednostavnog.
- Meso ili riba su najlakši izbor, ali u količini od oko 100 grama. I da, slobodno pojedite ćevape ili pljeskavicu - samo bez lepinje, sa puno salate. Nije problem meso, problem je kombinacija mesa i šećera. To je ono što nas goji i iscrpljuje.
Voće je, kaže, dragoceno, ali mnogi greše jer ga jedu previše i u pogrešnom trenutku.
- Dnevno smete do 300 grama voća, bilo da ste na dijeti ili ne. Najbolje su borovnice i maline, jer ne prave nagli skok šećera i hrane dobre bakterije u crevima. To je energija koja se sporo troši i ne opterećuje jetru.
Ekstremne dijete su opasne - i keto i proteinska
Na kraju, dr Čubrilo je upozorio na popularne režime ishrane koji obećavaju brze rezultate.
- Ketoza nije zdravo stanje, koliko god to danas zvučalo moderno. Proteinske dijete su takođe pogrešne - telo ne može da funkcioniše bez balansa. Zdrava ishrana nije kazna, nego dogovor sa sopstvenim organizmom.
Njegova poruka je jednostavna i vrlo balkanska: ne verujte trendovima, slušajte svoje telo. Slaninica, jaje i čaša vina - da. Izgladnjivanje, prebrojavanje zrna ovsa i griža savesti - nikako.
(Ona.rs / RTS Ordinacija)