Da li znate onaj frustrirajući osećaj kada ne možete da se setite neke reči ili morate ponovo da pitate za ime — jer ste ga zaboravili? Ne krivite sebe; vašem pamćenju je samo potreban trening. Jedan od vodećih ruskih stručnjaka za dugovečnost zna kako to da popravi.
Pamćenje je zaista neprocenjiva sposobnost mozga da skladišti i pamti informacije. Dobro pamćenje je neophodno za sve, od pamćenja imena i lica do sticanja novih znanja i profesionalnih veština. Ali, kao i svaka druga kognitivna funkcija, zahteva stalnu obuku i negu.
Doktor bioloških nauka, genetičar i biogerontolog Aleksej Moskalov, koji se bavi pitanjima produženja života i dugovečnosti, identifikovao je pet dokazano efikasnih metoda za poboljšanje pamćenja u svojoj novoj knjizi "Mozak dugovečnih", koja je ušla u uži izbor za književnu nagradu "Zdravomislije" u oblasti medicine.
1. Metod asocijacije
Mozak bolje pamti informacije kada su povezane sa nečim što već znate i što vam je značajno. Stoga, da biste zapamtili nešto novo, pokušajte to povezati sa živopisnom slikom, emocijom ili ličnim iskustvom. Na primer, da biste zapamtili ime novog poznanika, zamislite ga u nekoj neobičnoj situaciji vezanoj za njegovo ime ili izgled.
2. Metod lociranja, ili "palata sećanja"
Ovo je drevna mnemonička tehnika, poznata još od davnina. Podrazumeva raspoređivanje elemenata koje treba pamtiti u poznatom prostoru — na primer, u sobama vašeg stana ili na ulicama vašeg rodnog grada. Zatim mentalno prolazite kroz ove lokacije i "prikupljate" informacije. Ova metoda odlično funkcioniše za pamćenje nizova: lista, uputstava ili govora.
3. Ponavljanje i podučavanje drugih
Da biste preneli informacije iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje, potrebno je da ih periodično osvežavate i koristite. Najefikasniji način je da pokušate da prepričate gradivo svojim rečima ili čak da ga naučite nekog drugog. Kada nešto objašnjavamo nekom drugom, bolje strukturiramo informacije i razvijamo sopstveno razumevanje, što olakšava duboko pamćenje.
4. Sinestezija – povezivanje različitih vrsta informacija
Što više senzorskih kanala koristimo prilikom pamćenja, to će naše pamćenje biti jače. Pokušajte da kombinuјete vizuelne, auditivne i kinestetičke informacije. Na primer, kada učite novu reč na stranom jeziku, izgovorite je naglas, zapišite je, nacrtajte asocijaciju ili napravite fizički pokret. Što je utisak živopisniji i višeslojni, lakše će se utisnuti u vaše pamćenje.
5. Zdrav način života i smanjenje stresa
Mozak nije samostalni računar, već deo holističkog organizma. Pamćenje je direktno pod uticajem fizičkog i emocionalnog stanja. Adekvatan san (7–8 sati za odrasle), redovno vežbanje, zdrava ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama, antiinflamatornim hranljivim materijama i vitaminima B neophodni su za dobro pamćenje. S druge strane, hronični stres, nedostatak sna, umor i zloupotreba alkohola i droga glavni su neprijatelji mozga.