Kardihirurg Majkl Debejki smatra se jednim od najpoznatijih lekara u istoriji medicine. Mnogi ga nazivaju osnivačem savremene kardiovaskularne hirurgije. Njegovi doprinosi, inovacije i izumi u oblasti srčane hirurgije, kao i njegova posvećenost dobrobiti pacijenata tokom čak 75 godina prakse, doneli su mu status jednog od najvećih lekara svih vremena.
Majkl Debejki je više puta isticao svoj životni san –želeo je da eliminiše sve srčane bolesti. Govorio je:
"Bio bih izuzetno srećan ako bih to postigao, čak i ako bi to značilo gubitak posla."
Uticaj ishrane na dugovečnost
Tokom svog dugog života, Debejki je neumorno radio ka ovom cilju. Veliku pažnju posvećivao je prevenciji bolesti i produženju ljudskog života. Po njegovim rečima, uvođenje samo nekoliko zdravih navika u svakodnevicu može produžiti životni vek za pet do sedam godina.
"Kada me ljudi pitaju šta treba da urade da bi im srce duže radilo, očekuju neki komplikovan recept – možda put u Afriku da pronađu retku biljku. A kada im kažem njeno ime, svi požure da je pronađu. Ali kada im govorite jednostavne stvari, odbijaju da ih prihvate. Mnogi misle da održavanje zdravlja mora biti komplikovano", primećivao je Debejki.
Njegove preporuke za zdrav život bile su jednostavne, ali efikasne. Budio se svakog jutra u pet sati, ne samo da bi pisao naučne članke, već i da bi sat vremena hodao od kuće do posla. Retko je koristio lift, više je voleo da se penje stepenicama.
Debejki je bio posvećen zdravoj ishrani i podsticao je ljude da kuvaju na pari. Smatrao je da bi izbegavanje prženja u ulju moglo produžiti život za pet do sedam godina.
Iako je jeo mnogo povrća, nije se odričao mesa. Govorio je:
"Možete jesti meso bez problema, ali uvek odsecite svu masnoću pre kuvanja. Time sebi dodajete sedam godina života."
Debejki nije bio protiv šećera, sve dok se konzumira umerenim količinama. Takođe je izbegavao prejedanje i osećaj težine nakon obroka.
"Stres je loš za srce. Ljudi me često pitaju kako da ga izbegnu kada imaju stresan posao i život. Mnogi namerno preopterećuju sebe radom, a kada se osećaju loše, pogoršavaju stvari – ponekad počinju da piju. To nije daleko od srčanog udara. Bolje je otići van grada ili pogledati neku predstavu, a takođe naučiti da pronalazite pozitivno u životu", savetovao je Debejki.
Kada su ga pitali zašto bi ljudi trebali da produžavaju život, iako u starosti često osećaju da nisu potrebni, Debejki je isticao da poštovanje prema starijima zavisi od njihove aktivnosti i samostalnosti. On je verovao da aktivni stariji ljudi ostaju poštovani i korisni svojoj zajednici.
Majkl Debejki je i sam bio primer dugovečnosti i vitalnosti. Tri godine pre smrti, podvrgnut je operaciji pocepane aorte, postavši najstariji pacijent koji je uspešno prošao kroz ovu proceduru. Oporavak je trajao osam meseci, nakon čega se vratio na posao, savetovao pacijente i nastavio da obučava mlade lekare.
Debejki je preminuo prirodnom smrću neposredno pre svog 100. rođendana, ostavljajući neizbrisiv trag u medicini i srcima pacijenata širom sveta.