Alchajmerova bolest nije neminovna. Očigledni rizici su mnogima poznati, ali istraživanja pokazuju da postoje i drugi faktori koji su jednako važni.
Sve je više dokaza o uticaju zagađenja vazduha, nelečene bolesti desni, prekomerne konzumacije alkohola i ishrane zasnovane na ultra-procesuiranoj hrani.
Nijedan od ovih faktora sam za sebe neće izazvati demenciju, ali svaki od njih može učiniti mozak ranjivijim.
Prema profesorki Džun Endruz, specijalistkinji za negu obolelih od demencije i autorki knjige "Demencija: Sveobuhvatan vodič" (eng.
Dementia: The One-Stop Guide), "svaka mala stvar pomaže".
"Svaki pozitivan izbor, od šetnje do prodavnice do kontrole krvnog pritiska, gradi otpornost mozga", kaže profesorka Endruz.
A osam ovih izbora, od kojih su neki potpuno besplatni, moguće je praktikovati mesečno, nedeljno ili čak svakodnevno, piše "Dejli mejl".
Održavanje mišićne snage
Istraživanja odavno pokazuju da vežbanje pomaže u kontroli telesne težine i smanjuje rizik od srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih stanja, uključujući i demenciju.
"Već neko vreme imam ličnog trenera u svom lokalnom Nafildu. Idem u proseku jednom nedeljno i upravo smo proslavili 100. trening", kaže profesorka Endruz.
"Kao starijoj ženi, jedan od ključnih faktora za mene je jačanje mišića, zato radimo čučnjeve i vežbe sa opterećenjem. Za žene u postmenopauzi ovakve vežbe su presudne da bi se očuvala gustina kostiju, ali i snaga mišića."
Poboljšanje ravnoteže i mišićne snage poboljšava i kognitivne funkcije i fizičku kondiciju.
"Vežbanje poboljšava raspoloženje i cirkulaciju. Fizička kondicija pomaže da se održi i kognitivna", rekla je profesorka Endruz.
Aktivnosti koje angažuju mozak
Aktivnosti koje angažuju mozak takođe pomažu: čitanje, pisanje, društvene igre. Studije pokazuju da ovakvi hobiji prave veliku razliku.
"Moj lokalni koledž ima program britanskog znakovnog jezika i idem na večernje časove koje obožavam", kaže profesorka Endruz.
"Svi su fokusirani na isto, inspiriše me i to što je međugeneracijski. Raspon godina je i do 60, od onih koji su još u školi do ljudi mojih godina. Sada sam na drugom nivou. Možda ne zvuči glamurozno, ali mali praktični koraci koji održavaju samostalnost zaista su važni. Možete početi bilo šta što vas zanima, a važno je da istrajete. Čak i proste stvari poput organizovanja odlaska na časove i razgovora sa prijateljima predstavljaju mentalnu stimulaciju i priliku za opuštanje", rekla je profesorka Endruz.
Fokus na vlakna
Stručnjaci odavno upozoravaju da ne postoji specifična anti-alchajmer dijeta, a ono što je dobro za srce, dobro je i za mozak.
Istraživanja pokazuju da ljudi sa bolestima srca, visokim pritiskom, gojaznošću i dijabetesom češće doživljavaju pad kognitivnih sposobnosti s godinama.
Međutim, dokazi pokazuju da se rizik smanjuje promenom ishrane.
Jedan od izbora, kaže profesorka Endruz, jeste vlaknasta hrana, pristupačna i lako dostupna. Za razliku od šećera i skroba, vlakna se ne apsorbuju u telu, već čuvaju zdravlje creva.
"Dijeta bogata vlaknima neće sprečiti demenciju", kaže profesorka. "Ali može produžiti period bez simptoma. Takođe može pomoći u prevenciji vaskularnih bolesti jer je niskomasna. Ja održavam dijetu sa mnogo vlakana jer mi pomaže da snizim pritisak. Integralno brašno, crni hleb, integralni pirinač, semenke, orašasti plodovi i povrće, sve to pomaže i protiv zatvora. Održavanje zdravih creva može smanjiti rizik od kognitivnog oštećenja, jer je veza između zdravlja creva i funkcije mozga jaka."
Koristite zubni konac
Oralna higijena je ključna za prevenciju infekcija i bolesti desni. Infekcije iz usne duplje mogu se proširiti na sinuse, a zatim izazvati tromb ili probleme sa drenažom u mozgu. Istraživanja su pronašla vezu između bolesti desni i demencije.
Nedavna američka studija, objavljena u časopisu "Sage Journals", otkrila je da su ljudi sa oboljenjem desni i infekcijama u ustima skloniji razvoju Alchajmerove bolesti.
Sada se istražuje da li bakterije poput "Porphyromonas gingivalis" doprinose razvoju bolesti ili se samo brže razmnožavaju kod onih koji već imaju rane faze demencije.
"Redovno korišćenje konca, pranje zuba i poseta zubaru barem jednom godišnje čuvaju zdravlje zuba i desni", kaže profesorka Endruz. "Sve to može pomoći da se spreči infekcija koja bi kasnije izazvala probleme."
Ostanite društveni
Studije odavno ukazuju da aktivan društveni život štiti od negativnih posledica izolacije, poput depresije, kognitivnih oštećenja, čak i prerane smrti.
Pacijenti sa snažnim društvenim vezama obično su u boljem opštem zdravlju od onih koji ih nemaju. Neki stručnjaci veruju da je prisilna izolacija tokom pandemije kovida-19, na primer, povećala rizik.
"Mnogo je istraživanja koja pokazuju da ako možete da se zabavite pomažući drugima, to je dobro i za mozak i za raspoloženje", kaže profesorka Endruz.
"Trudim se da viđam prijatelje svake nedelje i volontiram u lokalnom udruženju za negu. Bilo kakva redovna društvena interakcija je dobra za mozak."
Izbacite alkohol
Odavno je poznato da alkohol pogoršava bolesti poput dijabetesa, hipertenzije, moždanog udara i problema sa pamćenjem, a sve to povećava rizik od demencije.
"Potpuno sam prestala da pijem alkohol“, rekla je profesorka Endruz. "Sada kada postoje odlična bezalkoholna pića, možda će vam baš to biti najvažnija promena u ishrani.
"Prekomerena konzumacija povećava rizik od padova, saobraćajnih nesreća i povreda glave, što je još jedan faktor rizika za demenciju. Mnogi mladi misle da je u redu napiti se, ali što ranije počnete da ograničavate unos alkohola, to će vam biti bolje u starosti", rekla je profesorka Endruz.
Istraživanja takođe pokazuju da su oni koji najviše piju daleko skloniji Alchajmerovoj bolesti od onih koji piju najmanje.
Redovno kontrolišite sluh
Jedna važna studija prošle godine sugerisala je da bi gotovo polovina slučajeva Alchajmera mogla da se spreči rešavanjem 14 faktora životnog stila od detinjstva.
Ti faktori, od visokog holesterola do gubitka sluha, povećavaju rizik od demencije. Stručnjaci su ocenili da studija, objavljena u prestižnom časopisu "The Lancet", pruža više nade nego ikada ranije da se bolest pamćenja koja pogađa milione može obuzdati.
"Svakogodišnje proveravam sluh i savetujem svima da rade isto, kao i kad god osete probleme", kaže profesorka Endruz. "Kognitivni poremećaji otežavaju praćenje razgovora, a gubitak sluha dodatno pogoršava situaciju. Druga teorija je da ono što izaziva kognitivni poremećaj može istovremeno uticati i na sluh. Vaš mozak je ključan za sluh. Nisu samo uši važne, već i moždana obrada zvuka."
Potpuno ostavite pušenje
Istraživanja s početka dvehiljaditih pokazala su da su medicinske sestre češće pušile od drugih žena sa sličnim obrazovanjem i socio-ekonomskim statusom.
"Kao medicinske sestre nismo brinule o sopstvenom zdravlju", priznaje profesorka Endruz.. "Ne pušim već dugo, iako sam puno pušila kao studentkinja. Kada sam prestala uz pomoć bolničkog programa za odvikavanje, osećala sam se mnogo bolje."
Prema studiji objavljenoj u časopisu "The Lancet", zagađenje vazduha, uključujući i dim cigareta, povećava rizik od razvoja demencije.
"Takođe, postajete osetljiviji na to kako starite. Za stariju osobu pušenje može biti čak i opasnije nego za mlađe", rekla je profesorka Endruz.