Pargali Ibrahim-paša bio je jedan od najbriljantnijih velikih vezira Osmanskog carstva. Mlečani su ga zvali "Ibrahim Veličanstveni", po analogiji sa njegovim gospodarom Sulejmanom. Još iz detinjstva ga je poznavao i bio mu je najbliži prijatelj i saradnik.
Njegove zasluge za carstvo bile su ogromne: doprineo je pobedi kod Mohača nad Mađarima, smirio Egipat i uveo uređen sistem vlasti, sklopio savez sa Francuskom koji je trajao 250 godina, zaključio mir s katoličkim silama i čak izvojevao pobedu nad Persijom pre dolaska glavne osmanske vojske.
Ipak, uprkos svim uspesima, Sulejman mu je odrubio glavu, oduzeo imanje i potpuno izbrisao njegovo ime iz sećanja. Sahranjen je bez počasti, a grob mu je vremenom zaboravljen.
Zašto je sultan pokazao toliku nezahvalnost? Razlozi su brojni, ali pet ih je presudilo.
1. Neprijateljstvo osmanske elite
Ibrahim nije prošao kroz klasičan sistem obrazovanja i službovanja (devširmu i dvorsku školu), već je sve položaje dobio isključivo zahvaljujući sultanovoj naklonosti. Zato su ga mnogi janičarski komandanti, guverneri i paše posmatrali kao uzdignutog miljenika, a ne kao zaslužnog državnika.
Elita ga je smatrala došljakom i karijeristom, pa je bio okružen neprijateljstvom najširih slojeva vojne i građanske aristokratije.
2. Optužbe za versku slobodoumnost i idolopoklonstvo
Kao veliki vezir, Ibrahim je često donosio odluke koje su odstupale od šerijata i izazivale negodovanje islamskih učenjaka. Najveći skandal izbio je kada je u svoju palatu doneo statue iz osvojenog Budima. To je protumačeno kao idolopoklonstvo, što je izazvalo osudu i među vernicima i u samom dvoru.
3. Sukob sa Iskanderom Čelebijem
Ibrahim je godinama vodio politički rat sa Iskanderom Čelebijem, glavnim blagajnikom carstva. Na kraju ga je optužio za proneveru i dao pogubiti. Međutim, Iskander je pre smrti uspeo da pošalje pismo Sulejmanu u kojem je optužio Ibrahima da planira atentat na sultana i da prima zlato od Persijanaca.
S obzirom na to da ga nisu voleli ni zvaničnici, ni vojska, ni narod, mnogi su poverovali u te optužbe, što je dodatno narušilo njegov položaj.
4. Pogrešna strana u borbi za nasledstvo
Jedna od najvećih Ibrahimovih grešaka bila je podrška šehzadi Mustafi i njegovoj majci Mahidevran, umesto Hurem i njenim sinovima. Iako je Mustafa bio najpopularniji princ, Sulejman je iz ljubavi stao uz decu svoje voljene Hurem.
Na taj način Ibrahim se svrstao protiv sultanove porodice i izgubio zaštitu koju je dotad imao. Hurem i njen tabor, na čelu sa Rüstem-pašom, strpljivo su gradili uticaj i uspeli da ga potpuno potisnu iz Sulejmanovog poverenja.
5. Uzurpacija titule i pretnja sultanovom autoritetu
Presudni trenutak dogodio se tokom persijske kampanje kada je Ibrahim počeo da se potpisuje kao "serasker sultana" – vrhovni komandant sultanove vojske. To je protumačeno kao uzurpacija, posebno jer je postojalo sveže sećanje na pobunu egipatskog namesnika Ahmed-paše, koji se ranije proglasio sultanom.
Sulejman nije mogao da toleriše ni najmanju pretnju svom autoritetu.
Tragičan kraj "miljenika"
Ibrahim je bio svestan sudbine koja ga čeka, ali se nije spasao. Pogubljen je 15. marta 1536. godine, nakon što je došao na večeru sa sultanom. Zadavljen je svilenim gajtanom, što je bio običaj prilikom pogubljenja visokih službenika.
Tako je Ibrahim, nekada poznat kao Makbul ("Miljenik"), postao Maktul ("Pogubljenik").
Seriju "Sulejman Veličanstveni" pratite svakog dana samo na Kurir Televiziji i to u terminu od 20:50.