Nisu samo ljudi koji sa namerom pokušavaju da obore svetske rekorde upisani u knjigu Ginisovog svetskog rekorda, a u slučaju Andreasa Mihaveca ne biste želeli da ga pobedite.
To je zato što su Mihavecova iskustva iz 1979. godine donela najduži zabeleženi slučaj preživljavanja bez hrane i vode.
Sve je počelo kada je Mihavec imao 18 godina i radio kao zidarski šegrt u to vreme. Navodno je greškom priveden jer je bio putnik u automobilu koji je izazvao udes. Ali u zastrašujućem razvoju događaja, sva trojica policajaca koji su bili odgovorni za Mihaveca zaboravili su da je on u pritvoru.
U bizarnom scenariju, svaki je tvrdio da je verovao da su druga dva policajca već oslobodila pritvorenika, i ne samo to, već su ignorisali i njegovu majku kada je počela da ispituje šta se desilo sa njenim sinom.
Možda se pitate - zašto jednostavno nije vikao u pomoć dok neko nije došao?
Pa, jeste, ali ćelija se nalazila u podrumu, što je značilo da bez obzira koliko glasno je vikao u pomoć, niko ga nije mogao čuti. Mihavec je otkriven tek kada je drugi policajac primetio da se iz ćelije u kojoj je bio držan širi loš miris.
Nakon spasavanja, Mihavecu su bili potrebni meseci da se oporavi, ali uprkos dužini muke, nekako je preživeo. Tada osamnaestogodišnjak je zatvoren 1. aprila. Njegov spasilac ga je pronašao u ćeliji tek 18. aprila, što znači da je tamo bio zarobljen 19 dana.
Tri policajca odgovorna za njegovo slučajno zatvaranje bili su Markus Veber, Hajnc Ceheter i Ervin Šnajder, i optuženi su u krivičnom postupku. Svako od njih je okrivio druge za incident, i na kraju su dobili kaznu od oko 2.000 evra jer se nije moglo utvrditi ko je od njih bio najkriviji.
Jedno pitanje ostaje. Ljudsko telo može da izdrži i do tri nedelje bez hrane, ali samo nekoliko dana bez vode, pa kako je Mihavec preživeo toliko dugo, očigledno bez hidratacije?
Uspeo je da preživi unoseći kondenzacionu vodu sa zidova svoje ćelije. Veruje se da je Mihavec na kraju izgubio oko 24 kg telesne težine.