Scene koje su donedavno bile nezamislive postale su svakodnevica u parfimerijama širom sveta: devojčice od deset i jedanaest godina guraju se ispred polica s naprednom negom kože, trošeći veliki novac na serume i kreme protiv starenja.
Ovaj fenomen, prozvan "Sefora kids", podstaknut je viralnim videima na Tiktoku u kojima influenseri promovišu proizvode (za to su plaćeni) i rutinu nege. Dermatolozi su zgroženi i upozoravaju na opasnosti koje vrebaju iza lepih pakovanja i obećanja o "savršenoj koži".
Deca se boje starenja
Deca ne razumeju da je koža živi organ, a ne zid na koji se može stavljati bilo šta, pa postaju žrtve industrije lepote i kulture koja im nameće strah od starenja pre nego što su i završili osnovnu školu. Glavni problem leži u velikim razlikama između dečje i odrasle kože. Koža deteta je fiziološki drugačija - njen spoljni sloj, epiderm, znatno je tanji, što je čini propusnijom i osetljivijom. Uz to, zaštitna barijera kože, koja čuva vlagu i brani je od spoljašnjih uticaja, kod dece nije u potpunosti razvijena. Korišćenje jakih aktivnih sastojaka poput retinola, kiselina za piling ili intenzivnih mirisa na tako osetljivoj koži može da naruši njenu prirodnu ravnotežu i da ošteti barijeru. Posledice su odmah vidljive: crvenilo, suvoća, ljuštenje, svrab i osećaj zatezanja. Dugoročno, oštećena barijera čini kožu podložnijom infekcijama, upalama, aknama i razvoju alergija. Štaviše, takva koža postaje manje delotvorna u odbrani od UV zračenja i zagađenja, što ubrzava proces starenja, od kojeg deca toliko strahuju.
Statusni simbol
Stručnjaci ističu da decu često ne privlači stvarna funkcija proizvoda, već njegov statusni simbol i popularnost brenda. Mnogi mladi pacijenti priznaju dermatolozima da koriste skupe serume jer im se sviđa kako šarene bočice izgledaju na polici ili u videima na društvenim mrežama. Tako nega kože prestaje da bude briga o zdravlju i postaje takmičenje u praćenju trendova.
Tri koraka u nezi mlade kože
U pubertetu dolazi do hormonskih promena koje često uzrokuju pojavu akni, mitesera i pojačanog lučenja sebuma. To je potpuno normalno i ne znači da koži treba pristupiti kao u dermatološkoj ordinaciji. Dermatolozi su jednoglasni da osnovna rutina treba da sadrži tri koraka: blagi gel za umivanje koji ne isušuje, laganu nekomedogenu hidratantnu kremu i obavezno SPF kremu sa zaštitnim faktorom (najmanje 30). Ulaganje u dobru kremu sa zaštitom od UV zračenja uštedeće im godine i novac trošen na korektivne tretmane kasnije u životu. Sve ostalo - kiseline, retinoli, esencije i serumi - može da donese više štete nego koristi, naročito ako se upotrebljava bez stručnog saveta dermatologa ili lekara.
Retinol, ne nikako!
Retinol, derivat vitamina A, u svetu odraslih primarno se upotrebljava zbog svoje sposobnosti da podstiče proizvodnju kolagena, proteina koji koži daje čvrstinu i elastičnost. Međutim, proizvodnja kolagena u telu prirodno počinje da opada tek u dvadesetim godinama života. Deca i tinejdžeri imaju optimalan nivo kolagena i njihova koža se obnavlja mnogo brže od kože odraslih. Zato je korišćenje retinola u svrhu "antiejdžinga" u tom uzrastu potpuno besmisleno, nepotrebno i štetno.