Toni Vrajt iz Ujedinjenog Kraljevstva odlučio je da pokuša nešto što većina ljudi smatra gotovo nemogućim – da što duže ostane bez sna. Njegova motivacija bila je ambiciozna: oboriti svetski rekord u neispavanosti i istražiti granice ljudskog uma i tela.
U svom eksperimentu, Toni je izdržao 11 dana bez sna, što ukupno iznosi 266 sati budnosti. Iako je bio svestan potencijalnih zdravstvenih problema koje ovako ekstreman nedostatak sna može izazvati, Toni je bio spreman da testira svoje granice.
„Znao sam da nedostatak sna može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje, ali želeo sam da vidim šta se dešava kada telo i um dostignu svoje granice“, rekao je Toni u intervjuu.
Mentalni i fizički efekti neispavanosti
Tokom eksperimenta, Toni je doživeo ekstreman umor, ali je u određenim trenucima osećao i osećaj odmora i jasnijeg uma. On opisuje iskustvo kao svojevrsno „prosvetljenje“:
„U suštini, izgladnjujete racionalni um, egoistični um sna, a baterija mu je pri kraju. I naravno, nije baš dobro, osećaš se umorno. Ipak, ako prođete dalje od toga, njegova sposobnost da ostane odgovoran takođe počinje da se kvari. I to je mesto gde možete da počnete da dobijate pristup drugoj strani mozga.“
Toni tvrdi da je kroz ovaj eksperiment imao uvid u emocionalniju i opušteniju stranu svog mozga. „Ostajanje budan dugo vremena često deluje primitivno i glupo, ali je još uvek živa tradicija. Ljudi nakon napornog rada ili zabave ponekad dožive slična stanja – umorni su, ali pristupaju emocionalnoj strani svog mozga, gde stvari deluju mekše i emotivnije“, objasnio je Toni.
Poređenje sa prethodnim rekordima
Poslednja osoba koja je zvanično držala svetski rekord u neispavanosti bio je Robert Mekdonald, 1986. godine. On je ostao budan 453 sata i 40 minuta, što je ukupno 18 dana, 21 sat i 40 minuta.
Zbog zdravstvenih rizika povezanih sa ovakvim eksperimentima, Ginisova knjiga rekorda više ne vodi evidenciju o pokušajima neispavanosti.
Stručnjaci naglašavaju da i samo 24 sata bez sna imaju značajan efekat na organizam – ekvivalentan prisustvu 0,1% alkohola u krvi. To uključuje:
- Nerazgovetan govor
- Smanjenu pažnju i pamćenje
- Poteškoće sa vidom i sluhom
- Oslabljenu sposobnost jasnog razmišljanja
Iako Toni Vrajt nije oborio svetski rekord, njegov eksperiment pokazuje koliko ljudski mozak i telo mogu biti izdržljivi. Njegovo iskustvo takođe otvara pitanja o granicama svesti i percepciji stvarnosti kada smo potpuno iscrpljeni. Eksperimenti poput ovog nisu bez rizika, ali pružaju uvid u potencijal ljudske izdržljivosti, snage volje i unutrašnjeg doživljaja „prosvetljenja“ kroz ekstremnu neispavanost.