Muž čeka dete sa drugom, a mene sa ćerkom izbacio na ulicu: Kad mi je svekrva došla u posetu, sinu dala lekciju života
Svekrva je odlučila da proda svoju vikendicu kako bi prižila bivšoj snaji i unuci pristojne uslove za život.
Izvor: Ivana Bogićević
Ispovest Valentine Sergejeve iz Rusije podigla je na noge broje korisnike društvenih mreža i svi joj se dive zbog jedne stvari - njeno srce krasi neverovatna plemenitost i ljubav. Naime, kada je saznala da je njen sin jedinac prevario ženu i drugoj napravio dete, prema snaji se ponela kao da joj je ćerka. Obezbedila je unuci i njoj krov nad glavom, nakon što je njen naslednik razočarao kao niko u životu.
Valentina Sergejevna je stajala ispred masivnih vrata, držeći u rukama tešku torbu sa poklonima. Sve je bilo kao pre: tamnozeleni zidovi ulaza, miris kuvanog kupusa od komšija, blago oljuštena farba na okviru oko vrata. Samo nešto nije u redu.
U Moskvu je stigla rano ujutru, bez prethodnog upozorenja nikoga osim sina. Htela je da napravi iznenađenje. Poslednji put je bila ovde pre skoro dve godine, kada je unuka tek krenula u prvi razred, tada su i zajedno birale školski ranac i puno se smejale.
Nešto nije bilo u redu u glasu njenog sina Igora kada ju je pozvao u posetu. Previše udaljen, kao da je to bio dug, smišljen korak, a ne iskrena želja da vidi majku.
Pozvonila je na vrata. Jednom. Dva puta. Samo što je htela da izvadi telefon, brava je škljocnula. Vrata su se polako otvorila i na pragu se pojavila snaha Katarina.
Valentina je odmah primetila promene. Katarina je izgledala drugačije – mršavija, umorna, sa podočnjacima. Nije se osmehnula.
- Valentina... - glas je bio tih, kao da je nešto kriva, tako je delovalo Igorovoj majci, ona se odmah namršti i uvrtati:
- Zdravo, Katja. Upravo sam sišla sa voza i odmah došla kod tebe.
Potom je napravila korak napred da uđe u stan, ali Katja se nije pomerila, kao da nije znala da li da je pusti unutra.
- Gde je Igor? – oprezno je upitala Valentina.
Snaha je tada skrenula pogled i spustila glavu.
- Moramo da razgovaramo - kratko je izustila.
- Da li se nešto desilo?
Snaha odstupi, puštajući je unutra.
- Uđi.
Valentina je osetila da ovde nešto nije u redu.
Ušla je u stan. Sve je bilo poznato: meka svetlost u hodniku, vešalica sa dečjim jaknama, papuče pored vrata. Ali čudan osećaj nije nestao.
- Je li Olga u školi? “ upitala je za unuku, pokušavajući da govori što je mirnije moguće.
Snaha klimnu glavom.
- Da.
- A Igor?
Katja je zatvorila vrata, polako se okrenula i rekla.
- On više ne živi ovde.
Nekoliko sekundi se činilo da se vazduh zgusnuo.
- Kako to misliš "ne živi"?
Katarina je sela na sofu, pokazujući svekrvi da sedne pored nje.
- Razveli smo se pre šest meseci.
Valentina se skamenila od šoka.
- To nije moguće - izletelo joj je, mada snaha joj je još jednom potvrdila da više nisu zajedno.
Negde u daljini čuli su se dečiji glasovi, neko je zalupio vrata na ulazu. Ali za Valentinu od šoka nije mogla da dođe sebi.
- Zašto mi nisi rekao, pitala je snaju, koja se gorko naspejala i rekla:
- Živi sa novom ženom.
Valentina je osetila kako je steže u grudima, ali se onda u trenutku setila da li njenu unuci i bivša snaha imaju uopšte krov na glavom, s obzirom da je Igor plaćao kredit za stan.
- Stan... Tvoj je, zar ne - pitala je sanju.
Katja je nakratko uzdahnula.
- Bio je. Sada je njegov.
- Kako to misliš - njegov?
- Sve je sudski rešio. Rekao je da je platio hipoteku, tako da pripada njemu.
Valentina Sergejevna naglo sede. Sve okolo je odjednom postalo tuđe.
- A ti? unuka?
- Iznajmljujemo sobu. Trenutno pakujem iz ovog stana naše stvari, dao nam je rok od dve nedelje da ga napustima. Mada je rekao da je o ćerki brinuti.
Pogledala je snahu, držala se snažno, ali u njenim očima je bio tako poznat, užasan pogled – pogled napuštene žene.
- Šališ se?
Katarina je odmahnula glavom.
Valentina je odmah upitala gde su vlasnički papiri. Snaja je izvadila nekoliko listova papira iz fioke stola.
Valentin je stezala tanke sudske papire, ali su joj se slova zamaglila pred očima.
„Ovo... Ovo je neka vrsta greške“, promrmljala je.
Katja nije ništa rekla. Samo je sedela utučena.
- Nije mogao to da uradi. On nije takav!
- A kakav je on, Valentina? - tiho je upitala Katja.
Svekrva je oštro podigla glavu.
- On je moj sin. Odgajao sam ga. Ne bi tebe i Olgu ostavio bez krova nad glavom.
Katarina se samo kiselo osmehnula.
- Bilo je mnogo stvari koje niste znali o njemu.
Valentina naglo ustane.
- Gde je on sada?
- Živi sa novom ženom.
Svekrva nije skrivala uznemirenost.
- On... se oženio?
A onda je od snaje čula još šokantniju vest.
- Ne još. Ali ona je trudna.
Svekrva je osetila da joj se oči zamagljuju.
- Trudna?
- Rekao je da želi novu porodicu. A ovaj, znači, već sam ga jednostavno precrtao.
Valentina se sruši na krevet.
„Ne razumem…“, prošaputala je.
Katarina ju je pogledala dugim, teškim pogledom.
- Znate, dugo sam se nadala da će sve uspeti. Verovala sam da je to privremeno, da će se predomisliti. Ali kada je rekao da će me tužiti zbog stana, shvatio sam da ga nije briga.
- Ali zašto? - zadrhtala je svekrva.
- A da li vam se ikada učinilo da Igor želi da živi samo za sebe?
Valentina je ćutala.
- Dugo je gomilao nezadovoljstvo, samo nisam primetio. Nije želeo porodičnu rutinu. Rekao je da je umoran. Da više nisam ona sa kojom je sanjao da provede život.
Kada je ovo izgoborila, Katarina se osmehnula, ali u ovom osmehu je bilo više umora nego emocija.
- A onda ju je upoznao. I činilo mu se da će sa njom život biti lakši.
Svekrva obori glavu.
„Rekao je da ima problema sa novcem“, prošaputala je.
- Da. I tako je odlučio da mi oduzme stan.
Valentina nije mogla da veruje.
- On... je uvek brinuo o Olgi.
- Pre, da. A onda je rekao da ne može da izdržava dve porodice.
Svekrva je osetila kako joj bol raste u grudima.
- Gde sada živiš?
Snaha je samo prošaputala da je uspela da im prušti samo jednu sobu.
- U sobi. U maloj, iznajmljenoj sobi tankih zidova.
Valentina Sergejevna zatvori oči. Pred njom se iznenada pojavila slika iz sopstvene mladosti. Muž koji je otišao, ostavivši je sa malim sinom. Lutanje, potraga za stanovanjem, strah za budućnost.
Igor je tada još bio beba, a ona je sebi obećala da će izrasti u dobrog čoveka. Da nikada neće ponoviti sudbinu svog oca.
Ali on je to ponovio.
I sada je pred njom sedela neka čudna žena, doživljavajući isto ono što je nekada morala da pretrpi.
„Ne verujem“, prošaputala je.
Svekrva je duboko udahnula i naglo ustala.
- Gde radi, uputala je snahu.
Katarina je podigla umorni pogled na nju.
- Šta želiš da radiš?
- Želim da znam šta će mi sin reći.
- Neće ti se svideti njegov odgovor.
- Videćemo to.
Valentina je zgrabila svoju torbu i krenula ka vratima.
- Hvala što si me pustila unutra.
Katarina je ostala da sedi na sofi.
„Molim vas“, rekla je tiho.
Svekrva je otišla zalupivši za sobom vrata.
Išla je ulicom, držeći telefon u rukama. Dugo se nije usuđivala da okrene broj sina.
A onda je pritisnula dugme za poziv. Igor je odmah odgovorio.
- Mama, zdravo. Jesi li već u Moskvi?
- Jesam.
- Gde si?
- Bila sam kod Katarine.
Pauza.
- Mama... nisi trebala ići tamo.
- Zašto? Da izbegnem saznanje istine?
Sin teško uzdahnu.
- Sve što je rekla je njena verzija.
- Znači nisi joj uzeo stan?
I opet tišina.
- Mama, da se nađemo.
Valentina oseti kako joj prsti još jače stisnu telefon. Prekinula je poziv.
I shvatila je da bi ovaj susret mogao zauvek da promeni njen stav prema sopstvenom sinu.
Valentina Sergejevna je sedela u malom kafiću nedaleko od železničke stanice, držeći u rukama šolju koja se odavno ohladila. Unutra je sve bilo napeto, kao struna spremna da pukne od svakog pokreta. Čekala je Igora.
Stigao je dvadeset minuta kasnije, samouveren, u skupom kaputu i sa pametnim telefonom u ruci. Nimalo kao čovek koji bi svoje dete ostavio bez krova nad glavom.
„Mama“, seo je nasuprot, zavalivši se u stolicu. - Zašto si otišla kod Katarine?
Valentina ga je pažljivo pogledala, kao da ga prvi put vidi.
- Zašto mi nisi ništa rekao?
Igor uzdahnu.
- Mama, zato što sve shvataš previše emotivno.
- Emocionalno? Napustio si svoju ženu, uzeo joj stan, ostavio Olgu bez doma, a ja to treba da prihvatim mirno?
Napućio je usne.
- Sve okrećeš naopačke.
- Oh, je li tako - Valentina Sergejevna se nagnula napred, gledajući sina pravo u oči.
- Onda mi objasni. Sve.
Igor je na trenutak skrenuo pogled, a onda uzdahnuo.
- Mama, Katarina je oduvek bila... pa, recimo, ne dovoljno ambiciozna. Želela je miran porodični život, ali ja težim više. Samo smo prestali da se razumemo.
- Pa si odlučio da je lakše naći drugu?
„To nije istina“, rekao je razdraženo. - Samo smo se rastali.
- Toliko da si nju i dete izbacili iz stana?
- Nisam ništa „izbacio“. To je bio moj stan, kupio sam ga, platio, uknjižio na svoje ime.
- A Katarina? Olga? Da li su oni za tebe samo privremeni zakupci? Naterao si je da živi u studentskoj sobi!
- To je njen izbor, hladno joj je odgovorio sin.
Srce Valentine Sergejevne se steglo od ovih reči.
- Kako možeš to da kažeš? Voleo si je.
- Mama, ljubav je jedno, a zdrav razum drugo. Imam novi život, imam novu porodicu.
- Porodica?
- Da. Olja je trudna.
Valentina Sergejevna je zatvorila oči, pokušavajući da shvati šta je čula.
- Dakle, uništio ste jednu porodicu da bi izgradio drugu?
- Dešava se. Ljudi se razilaze.
Polako je odmahnula glavom.
- Ljudi se razilaze. Ali samo pravi muškarci ne napuštaju svoju decu na ulici.
Igor je napravio grimasu.
- Mama, ovo se tebe ne tiče.
- Dakle, nije moja stvar?
Ona je ustala.
- Znaš, Igore... I ja sam jednom bila sama na ulici. Sa tobom u naručju.
Sin se ukočio.
- Sećam se.
- Sećaš li se - osmehnula se svekrva.
- Onda mi reci, kakav je osećaj biti izdan?
On je ćutao.
- Kakav je osećaj shvatiti da te je osoba koju si voleo iskoristila, a zatim jednostavno odbacila kao nepotrebnu?
Igor je škrgutao zubima.
- Mama, ja nisam izdajica.
- Ko si onda ti?
Nije odgovorio.
Valentina izvadi novčanik, stavi novac za kafu i uputi se ka izlazu.
- Mama!
Zastala je ne okrenuvši se.
- Šta?
- Još uvek si na mojoj strani, zar ne?
- Ne, Igore. Ja sam na strani tvoje ćerke.
Izašla je, ostavljajući sina da sedi samog.
Napolju je duvao oštar vetar.
Valentina je izašla iz kafića, osećajući kako joj hladan vazduh peče kožu. U glavi joj je zujalo. Nije mogla da veruje da njen sin - isti dečak kojeg je nekada odgajala, štitila, sedela kraj njegovog krevetića noću - može ovo da uradi.
Išla je ulicom, ne znajući kuda da ide
Sat kasnije već je stajala ispred niske sive kuće. Popela sam se na sprat i našla vrata. Pokucala sam snaju na vrata iznajmljene sobe.
Katarina je brzo otvorila.
- Valentina?
- Mogu li ući?
Snaha odstupi, puštajući je unutra.
Stan je bio mali. Uzan hodnik, jedina soba u kojoj je bio stari krevet, dečiji sto i knjige koje su ležale na podu.
- Da li je Olga još u školi - upitala je Valentina, osvrćući se oko sebe.
Katja klimnu glavom.
- Uskoro će se vratiti.
Svekrva priđe prozoru i pogleda grad.
- Osećaš se... neprijatno ovde.
Snaja je uzdahnula.
- Ne žalimo se.
„Nema potrebe da se pretvaraš da je sve u redu“, tiho je rekla Valentina Sergejevna.
Snaha je stisnula usne i nije odgovorila.
- Reci mi iskreno, šta ti je trenutno najpotrebnije?
Katarina je razmišljala o tome.
„Stabilnost“, konačno je rekla.
Svekrva se okrenu ka njoj.
- Šta ako kažem da želim da ti pomognem?
Snaja je odmah postala oprezna.
- Kako to misliš?
- Prodaću vikendicu.
Snahine oči se razrogačiše.
- Ali... zašto?
- Zato što Olga ne bi trebalo da živi u tako skučenim i lošim uslovima. Živela sam tamo kada sam bila mlada. Ali sada mi ona ne treba. A tebi treba stan.
Katarina je nemo posmatrala. je .
- Ne želim da moja unuka pamti detinjstvo kao borbu za mesto u jednoj staroj sobi.
- Ali Igor...
- A šta je sa Igorom? Neka živi kako hoće.
- Neće ti oprostiti ovo - upozoravala je snaja Valentinu.
- Neka bude tako.
Snaha je gledala svekrvu, ne verujući svojim ušima.
- Jeste li sigurni?
„Da“, odlučno je rekla Valentina Sergejevna.
Katarina je rukom prekrila lice.
- Ovo je tako neočekivano...
Žene su dugo ćutale.
A onda je Valentina čula zveckanje ključa u bravi u hodniku.
- Mama, kod kuće sam - uzviknula je Olga.
Valentina se okrenula i sa osmehom pogledala unuku, koja je bila oduševljenja što je zatiše u sobi.
- Bako - odmah je Olga pritrčala Valentini u zagrljaj.
Valentina Sergejevna je zagrlila svoju unuku, osećajući kako se sav bes koji je u njoj izazvao sin smanjuje, znala je da čini pravu stvar sa bivšu snaju i unuku.
Sve vreme je bila uz snaju, kako je ispričala u ispovesti, sada zajedno biraju stan, pružajući joj maksimalnu utehu. I dalje su u fenomenalnim odnosima, redovno se posećuju. Sa sinom je prekinula svaki kontakt, nadajući se da će shvatiti kakve je greške počinio, te da će se pokajati za svo naneto zlo Katarini i Olgi, moleći ih za oproštaj. I dalje veruje da će se u jednom momentu osvestiti i pokušati da izgladi odnose sa nekadašnjom ženom i početi opet da brine o ćerki.