Kome Bog ne može da pomogne? Iguman Nikon objašnjava
Igunam Nikon je u pismu svojoj duhovnoj deci objasnio kojim ljudima je teško da primaju pomoć od Boga i zašto
Izvor: Vanja Milenković
Nikon (Vorobjov) je iguman, duhovnik Ruske pravoslavne crkve, duhovni pisac, učitelj čuvenog pravoslavnog bogoslova Alekseja Iljiča Osipova. Ova njegova pisma treba da pročitate, jer u njima opisuje kome Bog nikako ne može pomoći:
"Bog se protivi gordima, a ljudi još više. Ako se osoba ponaša gordo, gruba je naporna za druge, pokazuje znake očiglednog ponosa - to je nešto čemu nema pomoći.
U društvu morate pokušati da budete nevidljivi. I uvek se trudite da budete bolji, da ispravite svoje nedostatke. Kada tugujemo zbog nečega, nadoknađujemo neispunjenje zapovesti.
A čak i kada uspemo da u potpunosti ispunimo zapovesti, one mogu biti neprijatne Bogu ako ih ispunjavamo bez skrušenosti u srcu.
Ništa nam osim poniznosti neće pomoći. Gospod ne pomaže gordim i nadmenim.
Gordost je glavna osobina đavola. Zbog gordosti se najveći Anđeo pretvori u satanu. A gordi, umesto da budu kao Gospod, postaju kao đavo. Zato se kaže:
"Bog se opire gordima ."
Sam Gospod nam zapoveda da se od Njega naučimo krotosti i smirenju. I Bogorodica je postala izabrana zbog svog smirenja.
Svojevoljni čovek je spreman da potčini sve i svakoga: ljude, prirodu, pa Boga. To znači i sam postati Bog. To je bio satana, tome su bili skloni Adam i Eva, verujući zmiji-iskušitelju, koji im je rekao: budite kao bogovi.
Zbog toga čovek mora imati takav kvalitet kao što je poniznost, a ne gordost. Bez smirenja sva naša dobra dela i podvizi su ne samo beskorisni, već i štetni. Zato što neguju ponos u nama i u budućnosti mogu pomoći čoveku da postane Satana.
Gordost, sujeta, samoljublje toliko su duboko ukorenjeni u ljudskom srcu da su potrebne mnoge tuge da bi se čoveku pomoglo da ih prevaziđe i postigne neku poniznost.
Ako vidite u sebi takve kvalitete kao što su ponos, zavist, razdražljivost, ljutnja, ne morate biti previše uznemireni. Svi smo mi pala bića. Ali ovo nije dovoljno razumeti samo umom. Moramo to shvatiti srcem i zavapiti pred Bogom. I uvek plačite o tome u molitvi, sećajući se svojih greha, slabosti i padova.
I od toga srce postaje mekše prema drugim ljudima. Iako bes, razdražljivost i druge strasti mogu i dalje ostati u čoveku. Ali nema drugog načina. Sveti Isak Sirin kaže:
"Sledite putem koji su postavile stradalne noge svetaca."
Niko se ne može spasiti ni dobrim delima ako nema unutrašnje borbe sa gordošću i nadmenošću. Gordi čovek posle smrti otići će u prebivalište glavnog gordog čoveka - đavola."