U ovom plemenu se polna zrelost stiče sa 6 godina, a šok je kako vode ljubav: U intimi nema zabrane, ali ishrana ima

Papua Nova Gvineja, ostrvska država u Okeaniji u pojasu Melanezije, jedinstveno je mesto na globusu. Na zastavi je rajska ptica, zaštitni znak tamošnjeg životinjskog sveta, ali i asocijacija na prirodu koja je zaista nešto najbliže raju. Iako ima manje od šest miliona stanovnika, na Papui se čuje više od 850 jezika, kojima se služi nekoliko stotina domorodačkih društava. Među domorodačkim društvima na Papui je i pleme Trobrijand.

Kada se pomene Papua, koja zauzima zapadni deo velikog ostrva Nova Gvineja, smeštenog u Tihom okeanu severno od Australije, većina će prvo pomisliti na ljudoždere ili pak na Džeka Londona i višegodišnje avanture čuvenog pisca po Melaneziji.

Ovo rajsko mesto jedno je od poslednjih na planeti gde još postoje kanibali, a ima i onih koji se ističu neobičnim običajima, naročito ljubavnim. Među njima je i pleme Trobrijand.

Arhipelag Trobrijand, istočno od centralnog gvinejskog ostrva, prvi put se pominje u dokumentu iz 1793. godine koji je napisao francuski admiral D'Entrekasto. Grupu novootkrivenih ostrva nazvao je po članu flote, kapetanu Žanu Fransoa Deniju de Trobrijanu, starijem moreplovcu i istraživaču koji je učestvovao u ekspediciji.

I tada se, kao i danas, lokalno stanovništvo bavilo zemljoradnjom, hortikulturom, trgovinom školjkama, a tokom kolonijalnog perioda, kada su prestali da ratuju među sobom, Trobrijanci su razvili i poseban, agresivan oblik kriketa. Služe se jezikom kilivila, čija je arhaična varijanta uključivala crtanje raznih geometrijskih oblika kako bi se objasnile pojedine stvari, kao i određene znakove i zvuke.

Iako je pleme druželjubivo i nema problema da ostvari kontakt sa nepoznatim i naprednijim kulturama, a ni sa dostignućima savremenog doba, neki rituali se maksimalno poštuju. Nisu završili u prošlost, već se masovno praktikuju, naročito u ruralnijim krajevima. Od tih običaja zapadnom svetu se diže kosa na glavi, a mnogima će se prevrnuti i stomak i oči kad čuju šta je sve uključeno u tradiciju.

Dok u nekim delovima Gvineje mladi moraju da prođu sito i rešeto ako žele da vode ljubav na zakonit način, Trobrijanci propagiraju potpuno drugačiju politiku intimnih odnosa.

Ulazak u svet odraslih kod njih počinje veoma rano. Dopušteno je manje-više sve, od dodirivanja s rođacima preko predbračnog intimnog odnosa do sveopšteg promiskuiteta. Svako može slobodno da se hvata s kim god poželi, ali je, s druge strane, konzumiranje hrane pred drugim ljudima najstrože zabranjeno.

Ostrvo ljubavi

Nije ni čudo što arhipelag Trobrijand nosi nadimak "Ostrvo ljubavi". Intimni odnosi u ovom društvu smatraju se važnim društvenim segmentom, tako da zajednica podstiče mlade da s tim počnu što ranije. Intima za njih nije tabu.

Kada devojčice napune šest godina, a dečaci 10, stariji ih polako uvode u svet erotskih igara, kako bi već sa navršenih 13 godina mogli da traže intimne partnere.

Pleme Trobrijand menjanje partnera smatra – poželjnim. Žene su jednako dominantne kao muškarci, svi su ravnopravni i mogu da izaberu kod god hoće.

Iako se na intimnim odnosima insistira od malih nogu, budući muž i žena ne smeju da jedu zajedno dok zvanično ne stupe u brak. Budući da ceremonija venčanja ne postoji, bar ne u klasičnom obliku u kakva je poznata, kada muškarac i žena prvi put podele hranu smatra se da su izgovorili sudbonosno "da".

Interesantno je da pleme priznaje i razvod, ali tek posle godinu dana. Dovoljno je da se jedno od supružnika požali na loš bračni život, i da se ljubavna priča završi.

Stil/Žena

Pleme Hoti iz Albanije