Evo šta se zaista dešava u poslednjem trenu pred smrt u glavi: Lekari napravili 1. snimak mozga pacijenta koji je umirao

Tim neurohirurga uspeo je da zabeleži prvi ikada snimljen moždani signal umirućeg čoveka, a njihova otkrića sugerišu da ljudi u tim trenucima doživljavaju "pregled života". Zahvaljukući njemu trude se da što preciznije odgovore na čuveno pitanje - šta se dešava u mozgu u trenutku prelaska iz života u smrt?

Fenomen "pregled života" često opisuju oni koji su preživeli iskustva bliske smrti – govore da im se u tim trenucima čitava životna priča odigrala pred očima kroz brzu seriju sećanja koja se brzo smenjuju. Ova pojava često se opisuje frazom "ceo život mi je prošao pred očima".

Ovaj istorijski zapis nastao je slučajno, dok su lekari pratili moždanu aktivnost 87-godišnjeg pacijenta koji je bolovao od epilepsije. On je tokom tretmana doživeo srčani zastoj i preminuo, ali je EEG uređaj na njegovoj glavi nastavio da beleži moždanu aktivnost.

Naučnici su tako snimili 900 sekundi moždane aktivnosti, što im je omogućilo da analiziraju šta se dešava u mozgu 30 sekundi pre i posle prestanka rada srca.

Podaci su pokazali da su oblasti mozga zadužene za sećanja i njihovo prizivanje ostale aktivne i nakon što je srce prestalo da kuca.

"Generisanjem moždanih oscilacija povezanih sa prizivanjem sećanja, mozak možda izvodi poslednje prisećanje važnih životnih događaja pre smrti, slično onome što se opisuje u iskustvima bliskim smrti", izjavio je dr Ažmal Zemar sa Univerziteta u Luizvilu u Kentakiju.

Ovo otkriće dovodi u pitanje naše razumevanje trenutka smrti i otvara važna etička pitanja – na primer, kada je pravi trenutak za donaciju organa.

Podaci su objavljeni u naučnom časopisu "Frontiers in Aging Neuroscience" 2022. godine.

Kanadski pacijent je prvobitno bio podvrgnut EEG snimanju kako bi se proučavala epilepsija. EEG uređaj, koji se postavlja na skalp pomoću elektroda, beleži moždane talase i prikazuje ih u vidu talasastih linija na snimku.

Međutim, kada je pacijent preminuo dok je uređaj bio priključen, naučnici su dobili jedinstvenu priliku da prouče šta se dešava u mozgu neposredno pre i nakon smrti.

"Neposredno pre i posle prestanka rada srca, videli smo promene u specifičnom opsegu moždanih oscilacija, takozvanim gama oscilacijama, ali i u drugim vrstama moždanih talasa, uključujući delta, teta, alfa i beta talase", objasnio je doktor Zemar.

Moždane oscilacije, poznate i kao moždani talasi, predstavljaju ponavljajuće električne impulse u živom ljudskom mozgu. Različiti tipovi talasa povezani su sa različitim funkcijama mozga i stanjima svesti. Gama talasi su posebno važni jer učestvuju u prizivanju sećanja, što bi moglo objasniti pojavu "pregleda" života pred smrt.

Naučnici sugerišu da mozak možda nije programiran da se jednostavno "isključi", već aktivno upravlja procesom umiranja kroz niz fizioloških i neuroloških reakcija.

"Sa metafizičke strane, ovo otvara fascinantnu mogućnost da mozak, kroz aktivnosti povezane sa prisećanjem, sanjanjem i meditacijom, omogućava da još jednom proživimo svoj život u poslednjim trenucima. Sa duhovne strane, mislim da ovo može biti utešno. Kada prenosite loše vesti porodicama preminulih pacijenata, ne znate šta se dešava u mozgu njihovih bližnjih u tim trenucima. Ali ako postoji šansa da se u tim trenucima sećaju lepih uspomena, to može doneti utehu", dodao je doktor.

Još nije sasvim jasno zašto i kako dolazi do pregleda života, ali postoje dve glavne teorije:

Nedostatak kiseonika u mozgu tokom smrtne opasnosti može izazvati nagli talas neurotransmitera (hemijskih glasnika koji prenose signale između neurona), što dovodi do pojačane aktivnosti neurona i pojave intenzivnih sećanja.

Emotivna sećanja su smeštena u amigdali, delu mozga odgovornom za odgovor "bori se ili beži". Aktivacija ovog dela mozga tokom životno ugrožavajućih situacija može izazvati intenzivne uspomene i doživljaj pregleda života.

Iako Zemarova studija ne potvrđuje nijednu od ovih teorija, ona pruža prve konkretne dokaze da je fenomen pregleda života stvaran.

Jedan od najvažnijih zaključaka ovog istraživanja jeste da bi ono moglo promeniti način na koji definišemo trenutak smrti.

Dr Zemar je postavio 3 ključna pitanja:

1. "Kada tačno možemo reći da je neko preminuo?"
2. "Da li bi trebalo da koristimo EEG, a ne samo EKG, kako bismo potvrdili smrt?"
3. "Kada je pravi trenutak za donaciju organa?"

Ovo istraživanje bi moglo dovesti do redefinisanja medicinskih protokola u vezi sa proglašavanjem smrti i donacijom organa.

Međutim, naučnici ističu da su potrebne dalje studije kako bi se izvukli čvršći zaključci.

"Naučno gledano, veoma je teško tumačiti ove podatke jer je mozak pacijenta pretrpeo krvarenje, napade i oticanje – a uz to, ovo je samo jedan slučaj. Ne možemo donositi velike zaključke na osnovu jednog primera," zaključio je Zemar.

Stil / Žena / Frontiers in Aging Neuroscience