Sprečite starenje mozga uz ove lagane navike od 15 minuta: Oni koji su krenuli, kod njih se razlika odmah vidi

Uz pomoć veštačke inteligencije, naučnici su ostvarili značajan napredak u razumevanju procesa starenja ljudskog mozga.

Tim sa Stokholmskog instituta razvio je napredni VI model koji analizira magnetske rezonance (MRI) mozga, upoređujući biološku starost mozga sa hronološkom godinom osobe.

Nakon što su analizirali 18 000 MRI snimaka, istraživači su u časopisu "Alzheimer's & Dementia" zaključili da "povoljni životni stilovi, poput redovnog fizičkog vežbanja, mogu pomoći u očuvanju integriteta mozga, čime se postiže mlađi izgled mozga", prenosi "Najžena".

Kako fizička aktivnost čini vaš mozak mlađim: Upoređivanje starog i mladog mozga

Mozak koji je na MRI snimkama izgledao starije od hronološke dobi ispitanika pokazivao je znakove hroničnog zapaljenja i povišene nivoe glukoze. Ispitanici sa "starijim" izgledom mozga nisu praktikovali fizičku aktivnost i imali su istoriju moždanog udara ili dijabetesa.

S druge strane, ispitanici čiji je mozak izgledao mlađe redovno su vežbali, što sugeriše da fizička aktivnost ima ključnu ulogu u očuvanju kognitivnih funkcija. Mlađi izgled mozga bio je povezan sa debljim moždanim korteksom, a fizička aktivnost može povećati debljinu moždane kore i poboljšati kvalitetu nervnih vlakana.

Takođe, vežbanje podstiče neuroplastičnost, sposobnost mozga da stvara nove neuronske veze, odnosno vašu sposobnost učenja tokom celog života, objašnjeno je u članku "Kako vežbanje štiti zdravlje vašeg mozga". Stoga nije iznenađujuće da redovna fizička aktivnost menja anatomiju, fiziologiju i funkciju mozga, čineći ga mlađim.

"Generalno govoreći, čak i kod ljudi koji su u riziku od razvojaAlchajmerove bolesti ili drugih demencija, vežbanje može odložiti opadanje funkcija i pomoći ljudima da bolje funkcionišu dugi niz godina", naglašava dr. Boner-Džekson u članku.

Koliko treba da vežbate da usporite starenje mozga? I koje su vežbe najbolje?

Aerobne vežbe su najučinkovitije za zdravlje mozga. To su aktivnosti poput trčanja, vožnje bicikla, plivanja, čak i plesa. Vežbe koje podižu broj otkucaja srca najviše koriste vašem mozgu. Za većinu ljudi, idealno je uključiti intenzivne fizičke aktivnosti tri puta nedeljno po 15 minuta.

"Ako pak ne volite visokointenzivne treninge, možete se odlučiti za 30 minuta umerene aktivnosti pet dana u nedelji", napominje dr. Boner-Džekson.

Svaka dodatna aktivnost može biti korisna, čak i hodanje. Novo istraživanje pokazuje da 7.500 koraka dnevno može usporiti starenje mozga i poboljšati vaše kognitivne funkcije za otprilike 1,4 do 2,2 godine.

A ovde pročitajte kako da otkrijete da li će neko postati dementan.

Amerika odobrila prvi lek protiv Alchajmerove bolesti:

Bonus video: