Čim je majka umrla, rešili smo da oca smestimo u starački dom: Jecao je zbog toga, a evo zašto nam ga nimalo nije žao

Mnogi roditelji brinu o tome šta će ih snaći kada ostare i da li će njihova deca brinuti o njima.

S jedne strane, roditeljska ljubav je bezgranična, a sa druge, deca odrastaju i odseljavaju se, živeći svojim životom. Neki odnosi postaju jači tokom godina, dok su drugi podložni nesporazumima i prekidima. Ispovest žene koja smatra da njen otac nije zaslužio da o njemu brinu u starosti, prenosimo u celosti:

U mojoj porodici nikada nije bilo očeve ljubavi prema deci. Jednostavno nije obraćao pažnju na mog brata i mene. Majka nas je vukla kako je mogla svom snagom. Koliko god da je od muža tražila pomoć, nije mogla ništa da čeka.

Tata je pio i živeo za svoje zadovoljstvo. Mogao je da viče na majku, na nas, bez ikakvog razloga. Da budem iskren, kao deca smo ga se jako plašili. A kad je podigao ruku na majku, oni su se uglavnom sakrili u ćošak i drhtali od straha. Ovo je tako srećno detinjstvo.

Više puta sam tražila od majke da ga ostavi, ali ona to iz meni nepoznatih razloga nije učinila. Mi smo, hvala Bogu, odrasli, ali ona je ostala sa njim. Ali ni u prilično poodmakloj dobi, čovek kog sam mrzela svim srcem nije se smirio.

Mama je zvala s vremena na vreme i žalila se, ali njega nije bilo briga. Već sam je pozvala da živi sa mnom, ali nije htela da izađe iz kuće. Znala sam da sigurno neće pobeći od nje. Tako smo živeli.

Kada su naši roditelji dobili unuke, svi smo bili pomalo zatečeni kada smo videli kako otac komunicira sa decom. Išao je sa njima u šetnju, vozio ih u kolicima, kupovao neke stvari. Ali čim su njegovi unuci malo porasli, počeo je da se ponaša prema njima isto kao prema sopstvenoj deci. Uf, kako je bilo neprijatno i odvratno gledati kako deda nešto zamera unuku.

Sada je sve ovo davna prošlost, majka mi je nedavno preminula, otac je ostao sam. Zove i kaže da mu treba pomoć, a ja nemam ništa s tim. Kažem mu da ima para, neka zaposli medicinsku sestru. Pa je počeo da mi govori da ima decu koja u starosti treba da mu daju čašu vode.

Osećala sam se loše i odmah sam se setila dece. Mislim da ne bih trebala pomoći ovoj osobi ni u čemu. Možda je moj rođeni otac, ali u životu sam ga se samo bojala i mrzeo.

Brat i ja smo već odrasli, imamo decu koja žive sa svojim porodicama. I doneli smo odluku da država brine o našem ocu. Nisam ništa krila od njega, došla sam i rekla da ide u starački dom.

Plakao je i rekao da to ne može da se desi sa živom decom i drugom rodbinom. I setila sam se kako je moja majka plakala kada joj se rugao, a meni ga uopšte nije žao. Trebalo je na vreme da razmišlja kako će mu se postupci vratiti u starosti.

Ovo je sve što treba da znate o kajmaku i siru pre nego što krenete u nabavku