Kuka i udara se po grudima za 100 €, a u raku skače za 700: Evo ko su narikače i šta sve rade za pare na sahranama?

Današnji običaji podrazumevaju da se u znak žalosti nosi crnina i crni flor na reveru, a da li je tako bilo uvek po srpskim selima

Objavljeno: 10.01.2025. 08:58h 09:17h
Autor:
Foto: preentscreen/Youtube

Mnogo je čudnih i bizarnih srpskih običaja koji nisu do kraja iskorenjeni. U istočnoj Srbiji, naročito među Vlasima, ako se desi da umre mlad momak koji nije stigao da se oženi, rodbina mu je pronalazila devojku (njegovu verenicu ili neku mladu iz sela) da bi se venčala s pokojnikom, da ne ode neoženjen na onaj svet.

Običaj se zvao "crna svadba", a brak s pokojnikom bio bi ugovoren na godinu dana. Po ovom čudnom i pomalo jezivom običaju snimljen je i istoimeni film.

foto: Printskrin@PRVA/YouTube

Posmrtni običaji su raznoliki - neki nastali iz vere, a neki iz sujeverja, i često se razlikuju od sela do sela. U Srbiji je kult mrtvih odvajkada bio izuzetno poštovan, a neki običaji vezani za njega zadržali su se i do danas, doduše osavremenjeni.

Današnji običaji podrazumevaju da se u znak žalosti nosi crnina i crni flor na reveru. Na grob se iznose žito i vino, a nakon sahrane se odlazi u kuću pokojnika ili restoran na daću. Pokojnik se sahranjuje u svečanom, novom odelu, uglavnom ranije pripremljenom za tu priliku (ako je u pitanju starija osoba), a često i sa nekim za njega bitnim ličnim stvarima.

U danima žalosti se ne pali televizor i ne sluša muzika na radiju, ponegde se i ogledala prekrivaju crnom tkaninom jer postoji verovanje da duša pokojnika može da ostane zarobljena u odrazu, tj. da su površine sa odrazom svojevrsni portali između ovozemaljskog i zagrobnog sveta.

Na crkveni praznik Zadušnice iznosi se na groblje jelo i piće za dušu pokojnika - i danas se u nekim krajevima na groblju organizuje čitava gozba za dušu pokojnika. Prema crkvenim pravilima, daće i podušja se ne daju da bi se pokojnik "nahranio" već da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.

foto: Kurir

Međutim, običaji se razlikuju od mesta do mesta, te se na primer u selima ili prigradskim naseljima često može videti istaknut crni barjak na kući preminulog. Takvi barjaci nose se i na pogrebnim povorkama. Dok u nekim manjim mestima običaj nalaže da povorka na putu od crkve do groblja zastane na raskrsnici kako bi pokojnik "još jednom pogleda svoje rodno mesto".

U istočnoj Srbiji često se namesto barjaka može videti nadgrobna ploča ugrađena u fasadu.

foto: Shutterstock

Široko rasprostranjen običaj i dan danas je postavljanje krajputaša, spomen-obeležja nad "praznim grobom" jer se veruje da pokojnik mora da bude sahranjen na mestu na kojem je i umro. Krajputaši su se podizali odvajkada, pogotovo ako pokojnik umre daleko od kuće ili mu se ne zna pravi grob, jer takođe postoji verovanje da duše nesahranjenih ne mogu da se "smire".

Nekada je široko bio rasprostranjen i običaj naricanja za pokojnikom na sahranama. Za to su bile angažovane starije žene koje su se zvale narikače i čiji je zadatak bio da oplakuju pokojnika. One su klečale kraj sanduka, kroz ritmično plakanje i kukanje nabrajale pokojnikove dobre osobine.

foto: Žika Vučić / Fotografija Predstavljena Posetiocima U Zgradi Tanjuga

Ponovo je ovih dana na društvenim mrežama aktuelizovan oglas koji je pre nekog vremena privukao mnogo pažnje. U njemu se nudi kukanje na sahranama za 50 evra, dok "kukanje i tvrdnja da je dobar čovek bio" košta 70 evra.

Za 90 evra nudila se uz kukanje i tvrdnja da "nikada neću da prežalim tako dobrog čoveka", dok za 10 evra više u ponudu ulazi i udaranje po grudima. U oglasu je navedeno da onaj ko bi ga angažovao i platio 200 evra dobiće performans na sahrani pokojnika koji, naravno uz kukanje, uključuje i pretnje da će skočiti u raku u koju se polaže sanduk, a za 700 evra bi i skočio.

I tu se završava ponuda, koja je kratko vreme bila objaveljna na jednom portalu za oglašavanje. Onaj ko je želeo da napravi foru i da se oglas šeruje, u tome je uspeo. A dokaz tome je što se ovih dana ponovo širi društvenim mrežama.

foto: Shutterstock

Još jedan sličan oglas je svojveremno privukao dosta pažnje. Njegov tvorac kaže da se on ne šali.

- Plačem na sahranama za 20 evra. Za više ljudi cena može još da se koriguje. Samo Novi Sad - naveo je mladić u svojoj ponudi u oglasnom prostoru na sajtu.

Tada je on, želeći da mu se ime ne pominje, za medije objasnio da ima interesovanja za njegove usluge.

- Oglas je ozbiljan, nije reč o šali i zaista plačem na sahranama. Ima interesovanja, nije skupo, a za više sahrana postoji i popust. On zavisi od broja sahrana.