Ovo je prvi znak početka starenja mozga: Koje namirnice treba redovno jesti da bi radio kao sat

Najraniji znak početka starenja mozga je pogoršanje stanja njegovih krvnih sudova. Zbog toga se smanjuje cerebralni protok krvi, a samim tim i ishrana mozga. To dovodi do disfunkcije moždanih ćelija i preranog starenja mozga.

Starenje mozga počinje neprimetno za osobu. Promene u funkciji mozga još nisu mnogo primetne, ali ozbiljni problemi su sve bliži. To su bespomoćnost, povećan umor, smanjena memorija i kognitivne sposobnosti i čitav niz drugih neprijatnih manifestacija starosti.

Ishrana igra važnu ulogu u funkcionisanju mozga, te postoje namirnice koje redovno treba jesti kako bi mozak radio kao sat.

1. Hrana koja uključuje ugljene hidrate sa visokim sadržajem vlakana i niskim glikemijskim indeksom

Istraživanja pokazuju da je ovo jedna od najefikasnijih opcija za održavanje zdravlja mozga.

Pređite na naviku da pravite ovsene pahuljice za doručak. Odličan je izvor vlakana, koja pomažu u usporavanju varenja ugljenih hidrata i omogućavaju postepeno puštanje šećera u krv. Ovo ne samo da poboljšava funkciju mozga, već i pomaže da nivo energije bude stabilan tokom dana.

Dobro je poznato da ugljeni hidrati utiču na raspoloženje kroz različite mehanizme.

Prvi je da povećanjem insulina, ugljeni hidrati povećavaju nivo dopamina u mozgu. Zbog toga mnogi teže visokoglikemijskim ugljenim hidratima – lepinji, mafinima, medenjacima i pite. Ali važno je shvatiti da konstantna konzumacija velikih količina visokoglikemijskih ugljenih hidrata dovodi ne samo do povećane insulinske rezistencije i pada nivoa dopamina i serotonina, već i do veoma brzog trošenja moždanih ćelija!

Uključite u ishranu grašak, razne vrste pasulja i sočiva. Osim što su bogati vlaknima i biljnim proteinima, oni su odličan izvor vitamina B, koji pomažu u poboljšanju funkcije mozga povećanjem nivoa neurotransmitera. Ove namirnice takođe sadrže cink, magnezijum, selen i ne-hem gvožđe, što će vam pomoći da duže ostanete mladi.

2. Fermentisana hrana

Fermentisana hrana (jogurt, kefir, kombuča, kiseli kupus, šargarepa, krastavci, paradajz) dobro utiču ne samo na crevnu mikrofloru, već i na stanje moždanih ćelija.

Proces fermentacije omogućava da se žive bakterije razviju u hrani, koje zatim mogu da pretvore šećer u alkohol i kiseline. Tokom ovog procesa formiraju se probiotici. Ovi živi mikroorganizmi podržavaju rast zdravih bakterija u crevima i mogu povećati nivo serotonina.

Serotonin je neurotransmiter koji utiče na mnoge aspekte ljudskog ponašanja: raspoloženje, odgovor na stres, apetit.

Do 90% serotonina u telu proizvodi crevni mikrobiom (ovo je kolekcija zdravih bakterija u crevima).

Iznova i iznova je dokazano da mikrobiom creva igra veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja mozga. Istraživanja su pokazala direktnu i blisku vezu između njih.

3. Masna riba

Masne ribe (haringa, kapelin, losos) su bogate dvema vrstama omega-3 masnih kiselina – dokozaheksaenskom kiselinom i eikozapentaenskom kiselinom. Oni promovišu fluidnost membrane moždane ćelije i igraju ključnu ulogu u funkciji mozga i održavanju pravilne ćelijske signalizacije.

Odrasli treba da primaju najmanje 250-500 mg ovih kombinovanih kiselina dnevno. Konzumiranje masne ribe je odličan način da dobijete ove masti i poboljšate zdravlje mozga.

4. Ljubičaste bobice

Borovnice, ribizle i kupine su bogate antocijaninima, koji direktno utiču na funkciju mozga.

Možete jesti sveže, sušene ili smrznute bobice. Oni ne samo da usporavaju starenje moždanih ćelija zbog visokog nivoa antioksidanata. Bobičasto voće sadrži širok spektar fenolnih jedinjenja koja igraju ključnu ulogu u borbi protiv oksidativnog stresa – neravnoteže štetnih jedinjenja u ćelijama koja izaziva uništavanje ćelija.

5. Orašasti plodovi i semenke

Orašasti plodovi i semenke su bogati biljnim proteinima, zdravim mastima i vlaknima. Osim toga, sadrže triptofan, aminokiselinu odgovornu za proizvodnju serotonina, koji reguliše funkcionisanje celog tela.

Bademi, kikiriki, pinjoli, orasi, semenke bundeve, susam i suncokret su odlični izvori esencijalnih hranljivih materija za mozak.

Istraživanja su pokazala da umerena konzumacija semenki i orašastih plodova smanjuje rizik od depresije za 33% i povećava efikasnost mozga za 30-35%.

Kao što vidite, poboljšanje zdravlja mozga nije nimalo teško - sve što treba da uradite je da napravite neke zdrave promene u svojoj ishrani. A ako želite još korisnije savete za poboljšanje zdravlja, obratite se svom lekaru.

Kako da spojimo mentalno i fizičko zdravlje otkrio je imunolog, prof. dr Borislav Kamenov!