Umrla sama i zaboravljena nakon teške tragedije: Sofka je svojim glasom i šarmom muškarce dovodila do prosjačkog štapa

Pevačica Sofka Nikolić je pevačica narodne muzike i prva zvezda predratne Jugoslavije. Rođena je 1907. godine u mestu Tabanovići kod Šapca i bila je jako mlada kada je otkrila svojtalenat.

Već kao devojčica pevala je po vašarima a prvi nastup imala je u jednoj kafani u Zvorniku 1923. godine. Udala se vrlo mlada za muzičara Paju Nikolića, šefa Velikog orkestra. Ubrzo nakon udaje, odlazi zajedno sa mužem u Mostar. Pred beogradskom publikom je prvi put nastupila sa 20 godina u kafani "Bumskeler".

Zarađivala je neverovatnu sumu novca za veče, a onda su usledili veliki hitovi poput "Cojle Manojle" i "Kolika je Jahorina planina". Ponude su se ređale, nastupala je skoro svako veče i snimila neverovatnih 55 pesama za godinu i po dana. Njen glas se čuo van granica tadašnje Jugoslavije - od Budimpešte, preko Beča i Berlina do Pariza.

Pričaju da je uz njenu pesmu plakao Aleksa Šantić, a da su poslednje honorare na nju su trošili i Nušić i Raša Plaović. U kafanama u kraljevini Jugoslaviji nije se moglo naći mesto kada bi tamo pevala Sofka Nikolić.

Sofka Nikolić prva je žena koja je ponela titulu najtiražnije pevačice Evrope i bila dobitnica Zlatne potkove u Parizu, a druga osoba uopšte po broju prodatih ploča, posle italijanskog tenora, Enrika Karuza. Snimila je vise od 100 ploča.

"Sofka nije bila kraljica sevdaha, to je bila Vuka Šeherović. Sofka nije bila ni kraljica Skadarlije, veoma malo je pevala tamo. Sofka je bila kraljica narodne predratne muzike ili najbolji naziv koji bismo za Sofku dali je – prva naša estradna zvezda" objašnjava Saša Spasojević, istraživač predratne muzike i biograf Sofke Nikolić.

Njen privatni život je bio glavna tema novinara koji su je pratili u stopu. Firme su organizovano dolazile na njene nastupe i trošile do zadnje pare kako bi joj platili da peva čak i po deset puta jednu te istu pesmu. Fatalna je bila i za muškarce koji su se razvodili verujući da će biti sa njom.

Sve je krenulo nizbrdo kada joj je umrla ćerka 1936. godine. Tu tragediju nikad nije prebolela, a i sama je isticala da joj je to uništilo život. Tada se povlači u Bijeljinu gde joj je živela majka. Umrla je u staračkom domu u Banji Koviljači 1982. godine, a jedan sokak u Bijeljini nosi njeno ime.

Stil / Srbija Danas

Bonus video: