Upala pluća - bolest hladnih dana: Bolest počinje simptomima sličnim onima kod gripa

Jesenji i zimski meseci obiluju virusnim infekcijama koje najčešće zahvataju gornje disajne puteve (nos i grlo), a samo ponekad se spuštaju u donje (dušnik, bronhije i plućno tkivo). Ako infekcija zahvati dublje delove disajnih puteva, razvija se upala pluća - pneumonija. Pored virusnih uzročnika, zahvaćenu regiju može da napadne i bakterijska infekcija. Ona je češća kod odraslih, ali nije retka ni kod dece.

Najčešći simptomi

Bolest počinje simptomima sličnim onima kod gripa. Upala pluća je oboljenje koje ima nagli početak koji je praćen povišenom (do 37,5 stepeni) ili visokom (39-40 stepeni) temperaturom, s groznicom, vrlo često propraćenom drhtanjem. Prisutan je i osećaj iscrpljenosti i slabosti celog organizma. Javlja se pojačan, često uporni kašalj, koji je u početku bolesti suv, nadražajan, da bi posle nekoliko dana bio praćen iskašljavanjem sluzavog ili sluzavo-gnojavog sekreta. Posebnu pažnju je potrebno obratiti na bolesnike koji u iskašljaju imaju primese sukrvice ili krvi. Svi ovi simptomi su praćeni malaksalošću i slabošću bolesnika, kao i pojačanim znojenjem. Oboleli se često žale na upalu gornjih disajnih puteva koju prate pojačano curenje nosa, zapušenost nosa, gušobolja, a može biti prisutna i groznica na usnama.

Kako se lečiti

U slučaju pojave simptoma, a posebno u slučajevima njihove jače ispoljenosti, obavezno se preporučuje konsultacija s lekarom, koji će doneti pravu odluku o terapiji. Ona se najčešće zasniva na mirovanju, unosu mnogo tečnosti, vitamina, korišćenju lekova protiv visoke temperature i primeni antibiotika. Važno je praćenje kliničkog toka bolesti, jer ukoliko dođe do pogoršanja opšteg stanja pacijenta, prema proceni lekara, bolesnik se mora uputiti na bolničko lečenje.

Neophodne mere radi bržeg izlečenja

- ležanje i mirovanje u krevetu kako bi se izbegle komplikacije i najmanje nedelju dana posle prestanka temperature - ishrana s dosta vitamina (što više svežeg voća i povrća) - uzimanje dosta tečnosti (čajevi, supe, prirodni, ceđeni sokovi)

Najbolja prevencija

- Često pranje ruku. - Na jelovniku svakodnevno treba da se nađu voće i povrće bogato antioksidantima, mineralima i vitaminima. Uživajte u citrusima, naru, paradajzu, paprikama i svežem povrću koje sadrži mnogo vitamina C. - Vrlo važni su cink i magnezijum, koji podstiču proizvodnju limfocita. Cink se nalazi u mesu, ribi, kvascu i pšeničnim klicama, dok se magnezijum nalazi u integralnim žitaricama, sojinim klicama, mahunarkama, mesu i mleku. - Beli luk je izuzetno koristan za disajne puteve, a može se jesti svež ili kao dodatak kuvanim jelima. - Odbrambeni sistem ojačaćete i bavljenjem nekom fizičkom aktivnošću i čestim šetnjama. - Pušenje je jedan od osnovnih faktora rizika za sve upale disajnih puteva. - Ne sme da se nosi vlažna odeća i obuća (naročito u zimskom periodu). - Preporučuje se vakcinacija protiv gripa za osobe starije od 65 godina, decu, hronične bolesnike...