Igrao sam predstavu kad su rekli - majka ti je umrla: Kanu suza i kažem pusti Mustafa, posle ćeš plakati, završi komad
Profesinalizam se oglada u tome, da, i kad je teško, treba biti stabilan
Autor:
Mustafa Nadarević umro je na danšnji dan. Čovek velikog talenta, a njegove kolege kažu i velikog srca. Koliki je profesionalac, pokazao je u situaciji kad je bio na bini, javili su mu da mu je majka umrla, a on nije prekidao komad.
"Bio sam na pozorišnoj bini kad mi je prišla koleginica i rekla da mi je majka umrla, nisam ni pomislio da prekinem ulogu. Pustio jednu suzu da se skotrlja i rekao sebi, posle ćeš plakati, odigraj komad. Tako mi je bilo lakše. To je bežanje od stvarnosti i bežanje u luk koji nisam ja, onda manje boli. Dobra gluma je zadnja stepenica ka šizofreniji. Moraš se dati jako, a sa druge strane ostati zdrav u glavi".
Ljubavni život
Mustafa se tokom svog života ženio tri puta, a svaki brak nosi svoju jedinstvenu priču.
Njegov prvi brak bio je sa Jasnom, s kojom ima ćerku Nađu, danas istoričarku umetnosti. Nakon osam godina zajedničkog života, njih dvoje su se rastali, ali su ostali povezani kroz svoju ćerku.
Njegova druga supruga bila je Snežana. Sa njom je dobio dvoje dece: sina Ašu, koji je postao uspešan sportista, i ćerku Nanu koja se danas bavi marketingom i radi kao PR menadžerka za renomirani kozmetički brend iz Amerike.
Treći put se oženio 25. aprila 2012. godine sa Slavicom Radović, talentovanom kostimografkinjom i scenografkinjom. Nažalost, njihova ljubavna priča bila je kratkotrajna. Nakon što se deset godina hrabro borila sa zloćudnim tumorom, Slavica je preminula u Ljubljani 7. juna 2012. godine.
Zajedno su proveli 15 godina, ali njena smrt ih je rastavila, što je glumac veoma teško podneo.
"Umetnost življenja i glume negde su vrlo blizu, s tim da je gluma bolja, jer na sceni možeš umirati mnogo puta, a ostati živ. Nažalost, život je netalentovani glumac. Kada nas jednom neko napusti, onda je to zauvek. Ostaje samo umeće preživljavanja. I sećanja", zapisao je Nadarević u svojim autobiografskim zapisima u kojima stoji i kako je Slavicu sreo, zaprosio i bio joj velika podrška tokom njene borbe sa kancerom dojke.
"Nikad nisam gledao ljude ko je koje vere, zanimalo me samo koliko je čovek čovečan, koliko je drug, koliko je pošten, koliko je prijatelj. Tvrđi vernici su se ženili sa svojom verom i nisu prisajali na drugačije. Ali oni treba da znaju da ima i ljudi iz mešovitih brakova koji ne gledaju život kroz veru".
Kaže da, dok ga je odgajala mamina mama bio je primoravan da uči o veri, a njega to nije zanimalo
"Dok sam dolazio kod te bake u Bosanski Novi ona me terala uveče da "učim", to znači da se molim Bogu, da klanjam. A ja kao dete sam bio umoran, po celi dan se igrao sa decom trčkarao, samo sam čekao da legnem da spavam, a baka nije imala razumevanja, ona je mene tad mučila. Ja verujem, ne mogu biti bez vere, ali agnostik sam, nisam ateista. A druga baka me nikad nije terala da idem u crkvu, ali smo kod nje slavili i Božić i Uskrs, iako je deda, njen muž bio muslimam, slavili smo sve.
Družio sam se sa svim verama i nikad mi ne bi palo napamet da nekoga mrzim zato što nije iste vere kao ja. Ja da sam birao ne bih se hteo roditi kao Mustafa. To sam dobio i živio sam sa tim. Ono što mi se nije sviđalo u vaspitanju to sam odbacivao, a ono što mi se sviđalo, praktikovao sam sa ljudima oko sebe. Ceo život živiš, učiš i odgajaš se, a umreš neodgojen."