Za Aranđelovdan ljudi kažu da je praznik koji leči, a postoji jedno verovanje u narodu da ako Sveti Arhangel Mihailo stane pored nogu bolesnika - nije dobro, a ako stane pored glave - bolesnik će ozdraviti.
Za Arhangela Mihaila se kaže da je "vođa nebeske vojske" te da se javlja na svim mestima na kojima se javila i Bogorodica. Po crkvenom tumačenju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i njegovo ime znači "onaj koji je kao sam Bog".
Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo, što znači da je prvi među anđelima.
Na ikoni je prestavljen kao borac sa mačem ili kopljem u ruci, zbog čega narod veruje da upravo on dolazi da uzme ljudsku dušu kada kucne poslednji čas.
Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svecem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
Ove godine Aranđelovdan je mrsna slava, jer pada u četvrtak, a žito je u svakom slučaju obavezno, bez obzira na stara verovanja.
"Žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke", objašnjava sveštenik Gligorije Marković.
Srpska pravoslavna crkva i vernici, u četvrtak, 21. novembra slave Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih Nebeskih Sila Bestelesnih - u narodu poznat kao Aranđelovdan