Otac ga izrabljivao i krivio za majčinu smrt: Oženio sestru svoje voljene, a priča se da ga je baš ona oterala u smrt
Mocart je bio vanserijski talenat i svojevrsni muzički genije, ali život nije živeo po svom i za njegovu smrt se vezuju razne kontraverze do današnjih dana, a kako to obično biva slavu nije doživeo za života
Izvor: Milica Krajnović
Volfgang Amadeus Mocart jedan je od najpoznatijih predstavnika bečke klasične škole, a imao je poseban talenat koji niko nije mogao da nadmaši. Bio je muzički genije, iza kojeg je ostalo veliko stvaralaštvo.
Mocart je počeo da uči muziku iz knjige za lekcije svoje sestre kada je imao svega tri godine, a sa četiri godine je mogao da svira menuete. Svoju prvu muziku je komponovao sa pet godina, a ohrabren od strane svog oca Leopolda, sa šest godina je već nastupao međunarodno.
Prema svedocima, mogao je da improvizuje neverovatno dobro u istom uzrastu, svirajući svoje kompozicije satima. Kao tinejdžer, Mocart je mogao da čuje jednu izvedbu komada i da zapiše muziku iz sećanja. A čak polovinu simfonija koje je napisao komponovao je između osme i devetnaeste godine.
Godine 1763, čuveni nemački pisac Johan Volfgang fon Gete video je Mocarta na koncertu u Frankfurtu. Mocart je tada imao 7, a Gete 14 godina. Mnogo kasnije u životu, Gete je govorio o geniju, definišući ga kao sposobnost da dosledno proizvodi dela koja "imaju posledice i trajan život," dodajući "sva dela Mozarta su takva." Uporedio je Mozartov genije sa onim Vilijama Šekspira i italijanskog renesansnog umetnika Rafaela, opisujući ga kao "nestvaran."
Gete nije bio jedini istorijski velikan očaran Mozartovim talentima. Austrijski kompozitor Jozef Hajdn, koji je bio 24 godine stariji od Mozarta i tutor i njemu i Betovenu, rekao je Mocartovom ocu, "pred Bogom i kao pošten čovek," da je Volfgang bio "najveći kompozitor" kojeg je ikada sreo, bilo uživo ili kroz objavljenu muziku.
Mocartov otac, Leopold, bio je monstruozan čovek, iako u naučnim krugovima postoji debata o tome da li je eksploatisao i manipulisao svojim sinom ili je njegova preterana težnja ka uspehu učinila Mocarta onim što je bio, na bolje ili na gore. Možda je istina negde između.
Kao i deca koja danas trpe pritisak da uspeju, Mocart je živeo pod stalnim pritiskom svog oca, koji je i sam bio muzičar. Leopold je dao otkaz kako bi on i Mocart mogli da krenu na duge, iscrpljujuće turneje, od kojih je zarađivao novac. Iako su te turneje iscrpljivale Mocarta i doprinele njegovim ekscentričnostima, mnogi tvrde da su ga one takođe oblikovale, kao i Leopoldovo prepoznavanje da su muzičke sposobnosti njegovog sina daleko nadmašivale njegove sopstvene i, stoga, da Mocart treba da dobije najbolje moguće muzičko obrazovanje.
Kako je Mocart odrastao, Leopold se glasno protivio njegovom braku i sramotio ga zbog rasipništva. Kada se Mocart konačno osamostalio, njegov otac mu je napisao manipulatino pismo: "Tvoja cela namera je da me uništiš kako bi mogao da gradiš svoje kule u vazduhu." Leopold je takođe pokušao da natera svog sina da ne prekida veze s njim, okrivljujući ga za smrt njegove majke, koja je preminula tokom posete Parizu sa sinom. "Nadam se da, nakon što je tvoja majka morala da umre u Parizu, nećeš opteretiti svoju savest ubrzavanjem smrti svog oca."
Sa 21, Mocart je upoznao nemačku opersku pevačicu Alojziju Veber i njene tri sestre na putovanju u Manhajm. Veber je imala 16 godina i bila je zavodljiv i zapanjujući sopran. Ubrzo nakon što ju je upoznao, Mocart je zaprosio, iako nije mogao da joj ponudi raskoš niti finansijsku sigurnost jer je bio nezaposlen i borio se da nađe posao u Manhajmu. Rekla mu je da će razmotriti predlog.
U međuvremenu, Mocart je otputovao u Pariz, nadajući se da će naći posao. Alojziju je ponovo video nakon što je napustio Pariz, u poseti Minhenu. Pretvarala se da ga ne poznaje (ili ga je možda čak i zaboravila), a bila je trudna i udata za visokog, zgodnog glumca. Besan, Mocart je seo za obližnji klavir i opasnuo zlobnu melodiju, koja je navodno sadržala liriku „Onaj ko me ne želi može da liže moje dupe“.
Ipak, sve je dobro što se dobro svrši. Mocart se oženio Alojzinom mlađom sestrom, Konstancom, koja je imala 14 ili 15 godina kada ju je prvi put sreo. Takođe je napisao nekoliko komada za izvođenje Alojzije.
Čuveni kompozitor preminuo je veoma mlad - imao je svega 35 godina, a oko njegovog života i msrti pokrenute su razne glasine i kontoverze. Njegova smrt sa sobom nosi mnoštvo pitanja, od toga kako je kompozitor preminuo, do toga gde je sahranjen. Zvanična verzija Mocartove smrti jeste da je preminuo nakon duge bolesti.
Još jedno pitanje koje se često čuje vezano za njega je "Zašto je veliki Mocart umro u siromaštvu?" Na kraju krajeva, sredinom osamdesetih godina Mocart je bio na vrhuncu svoje slave. Bio je jedan od najbogatijih muzičara u Beču 1787. Četiri godine pre njegove smrti, poslao je sina u veoma skupu i prestižnu obrazovnu instituciju. Međutim, poslednjih godina materijalna pozicija kompozitora bila je malo potresena. Ipak, i dalje je bio daleko od siromaštva.
Godina 1789. bila je naročito teška za kompozitora kojem se žena razbolela, nakon čega je morao da je pošalje u medicinsko odmaralište, što je uzdrmalo njegovu finansijsku situaciju. Međutim, supruga se ubrzo oporavila. Do tada je već imao značajan uspeh "The Figaro marriage". Mocart je počeo pisati dela za pozorište. Ranije je pisao opere, međutim njegovi rani radovi nisu bili naročito uspešni.
Uprkos tome što je veoma rano preminuo, uspeo je da stvori impresivna muzička dela, a poslednje, na kojem je dugo radio, doživelo je veliki uspeh. Njegov poslednji rad bio je "Rekvijem". Njegovo zdravlje počelo je sve više da se narušava, a onda je usledila smrt.
Uzrok smrti Mocarta je kontroverzan, jer su njegovi simptomi bili toliko neuobičajeni da nisu dozvolili doktoru da dođu do konsenzusa o dijagnozi. U sertifikatu o smrti genija stajao je: akutna proširena groznica.
Međutim, pojavile su se razne teorije o njegovoj smrti, dok su mnogi lekari verovali da je njegova smrt posledica dugog i napornog rada koje je umorilo njegovo telo.
Mišljenje da je Salieri ubica smatra se jednim od verzija zato što je u ranom devetnaestom veku u jednoj od crkvenih arhiva pronađeno njegovo priznanje, u kojem je priznao i pokajao se onim što je uradio. Nema potvrđene činjenice da je ovaj dokument stvarno postojao. Međutim, i danas mnogi ljubitelji Mocartove kreativnosti su ubeđeni da je genije postao žrtva zavisti "kolege".
Jedna od kontroverznih verzija njegove smrti jeste i da ga je otrovala supruga. Ova verzija je manje verodostojna zbog činjenice da je nakon smrti muzičara njegov dnevnik bio sačuvan. I to je svedočenje najdublje predanosti i ljubavi koja je vladala u porodici Mocarta.
Veliki kompzitor sahranjen je na Markovom groblju, dok je datum sahrane ostao misterija, a zvanična verzija je da je Mocart sahranjen 6. decembra. Široko je verovanje da je Mocart sahranjen u masovnoj grobnici namenjenoj siromašnima. Međutim, prema istoričarima, sahranjivanje se desilo na trećoj kategoriji. Kao što se često dešava, velika slava Volfganga Amadeusa Mocarta došla je nakon njegove smrti.