Sve troje predosetili smrt, a kad su poginuli Juga je stala: On se majci pred kraj poverio, a nju stiglo čega se plašila

Posebno su potresne one priče gde su žrtve, prema svedočenjima, predosetile svoju smrt.

Ove ličnosti, čiji su životi naglo prekinuti, postali su simboli neostvarenih snova, a tadašnja Jugoslavija je svakako imala velike gubitke.

Ena Begović, slavna jugoslovenska glumica, živela je u stalnom strahu od vožnje automobilom i avionom, a njena smrt u saobraćajnoj nesreći 2000. godine, kada je imala samo 40 godina, mnogi su protumačili kao ispunjenje njenih najdubljih strahova.

Kasnije su Enini prijatelji govorili da je ona predosećala svoju smrt. Ena je upravo nastradala u saobraćajnoj nesreći, 15. avgusta 2000. godine kod Bača..

"Mene budućnost plaši. Ja ne znam šta me čeka, za godinu-dve… dosadašnji uspesi nisu garancija" - rekla je Ena u intervjuu iz 1982. godine za "Yugopapir".

Slično tome, legendarni pevač Ipče Ahmedovski, koji je tragično stradao u saobraćajnoj nesreći sa samo 28 godina, ostavio je iza sebe pesmu koja, prema nekima, nosi predosećanje njegove sudbine.

Ma Ibarskoj magistrali kod sela Šopići u blizini Lazarevca, poginuo je Ipče. Na zadnjem albumu našla se pesma, koja je u to vreme bila veoma popularna

"Kad nestanem jednog dana".

U njoj je, prema pojedinim mišljenjima, naslutio svoju tragediju, a stihovi pesme glase:

"Kad nestanem jednog dana, oko mene biće tama, ti ćeš naći nekog drugog, izdržati nećeš sama. Eh, da mogu da oživim i da vidim tog. Pored vas da stenem, pa nek’ umrem ponovo.Kad nedeljom igra kolo, pevaće se pesme moje, dok snjim igraš da lće za mnom zaplakati oko tvoje. Ja bolujem već odavno, i polako gubim nadu, kome ću te srećo moja, ostaviti tako mladu."

Njegov brat, čuveni pevač Jašar Ahmedovski, ispričao je kako se osećao povodom njegove smrti.

"Njemu sam bio uzor, doveo sam ga u Beograd, odgovaran sam bio za njega, trudio sam se da poštuje kodekse života. Bio je temperametan, vozio je brzo. Stalno sam se svađao sa njim zbog toga, čak sam i izlazio negde na auto-putu ako ne vozi sporije. Takav je bio, i nažalost sa takvom vožnjom je završio.Teško zaplačem, ali kad čujem njegovu pesmu, da. Emocija me oduzme. Otac i majka su umrli od tuge kad je on poginuo", rekao je Ahmedovski sa knedlom u grlu.

Još jedna tragedija koja je pogodila region bila je smrt Dražena Ričla, frontmena grupe "Crvena Jabuka", koji je, zajedno sa članovima benda, doživeo saobraćajnu nesreću na putu ka koncertu.

Njegova majka, Elvira Ričl, prisećala se poslednjih dana provedenih sa sinom, opisujući neobične trenutke koji su delovali kao nagoveštaj predstojeće tragedije.

Elvira Ričl, majka Dražena Ričla:

"Sećam se, bila je nedelja pre nesreće. Svi zajedno bili smo na Romaniji, gde moj brat ima vikendicu. Bilo nam je baš lepo. Kad smo se vratili, snaja i brat svratili su kod nas na kafu. Tad je Dražen pričao o predstojećoj turneji, o tom drugom albumu. Ja sam zapamtila dobro njegovu rečenicu: 'Voleo bih da dočekam da se sve ovo odgodi.'

Kamo sreće da se ikako moglo odgoditi!

Posle toga, dok smo tako lepo pričali - jer Dražen je zaista mnogo voleo mog brata - moja snaja nam je rekla kako je, još uvek, interesuje hiromantija (čitanje sa dlana) i da je tu jako uznapredovala. Onda je Dražen strogo pogledao u nju, okrenuo joj dlanove i radoznalo upitao: "Koliko ću ja živeti?"

Kasnije, kad se kakva slična nesreća dogodi, učini nam se da je sve ovo bilo kao neko predosećanje, znate...

Iako su svi oni živeli živote ispunjene uspehom, njihova smrt donela je tugu i neizbrisivu prazninu u bivšoj Jugi, ostavljajući za sobom večne uspomene na ono što je moglo biti.

Priče poput ovih ostale su svom snagom urezane u kolektivno pamćenje, podsećajući nas na prolaznost života i neizvesnost sudbine.