Burduš je sebe nazivao rođenim baksuzom: Čovek koji je nosio tugu u očima umesto u Holivud otišao je u Zabelu

Svi ga pamte kao Burduša, romskog muzičara iz serije "Muzikanti". Malo ko zna da je Jovan diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, te da je umalo završio u Holivudu gde mu je ponuđeno da glumi u filmu "Kum".

"Divni glumac Jovan Janićijević Janaćko, nezaboravni Burduš iz serije ‘Muzikanti’, bio je u Los Anđelesu mesec dana. Čak je i štampa pisala o tome kako je bio gost Džona Vejna. Ponuđena mu je glavna uloga don Korleonea u filmu ‘Kum’ pod uslovom da nauči jezik. Mene su već odredili za ulogu Majkla, njegovog mlađeg sina. Janaćko se više nikada nije vratio u Los Anđeles“, napisao je Bekim Fehmiu, prenosi Nova.

Ali život je imao drugi plan od Burduša - te je umesto u Holivudu završio u zatvoru.

Jovan Janićijević Janaćko - Burduš rođen je kao jedan od petoro dece učitelja Janićija i domaćice Vere. Imao je tri starije sestre i brata blizanca Andriju. Porodica Janićijević selila se po celoj Srbiji jer je Janićije učiteljevao i u Paraćinu i u Maskarama kod Kruševca i u Vlasotincu, sve dok mu nije dosadilo da se potuca po zemlji. Tada je otac našeg čuvenog glumca prešao u poštansku službu, s obzirom na to da je na Solunskom frontu bio jedan od najboljih telegrafista. Tako je porodica Janićijević 1934. godine došla u Beograd, piše Dnevno.rs

Nije njihova sreća dugo trajala. Kada je Nemačka 6. aprila 1941. godine bombardovala Beograd Janićijevićima je izgorelo sve osim mlina za kafu. Srećom, poštanska solidarnost je uvek bila jaka i ova velika porodica smeštena je u tri kancelarije, a kolege Burduševog oca donosile su ko šta je mogao - sto, stolice, kredence... Ipak, Jovan je imao osam godina kada mu je oca uhapsila Specijalna policija.

Janićijevići nisu imali danima šta da jedu. Najveća poslastica bila im je pečena šećerna repa. Zato je Jovan zajedno sa ostalom gladnom poštanskom decom potkradao nemačku menzu, dok su ih italijanski vojnici hranili i družili se sa njima, a dečaci bi im pomagali u nekim sitnim poslovima. Jednog od Italijana koji im je dosta pomogao Burduš je do kraja života pamtio. Bio je to - Manolo.

Tokom okupacije teško se dolazilo do drva za ogrev. Kad bi neka porodica i uspela da dobije drva morali su da prate natovarena kola kako ne bi došlo do krađe. Kao i mnoge druge klince, ratno siromaštvo nateralo je Burduša da se izvešti u krađi u trku.

"Zaletimo se, maznemo cepanicu i tutanj", pričao je on.

Ipak, jednom su ga uhvatili, jer je ukrao teže parče i nije mogao da trči dovoljno brzo. Odveden je u komesarijat, dobio je batine i za kaznu je morao da opere stepenice jedne zgrade - od šestog sprata do prizemlja. Manolo je, nažalost, bio uhapšen 1943. godine kada je Italija kapitulirala. Nemci su pohapsili italijanske komuniste i tada su deca potkradala bedne kuhinje svojih majki i nosila ratnim drugovima proju u zatvor. Međutim, jednog dana kada se Burduš igrao sa drugarima na poljančetu, Nemci su odveli šestoricu Italijana i sa njima Manola. Postrojili su ih, ispred javnog toaleta, po jednog ispred svakog boksa nužnika. Deca su vikala i plakala dozivajući Manola, a on ih je pogledao, osmehnuo se i pozdravio ih klimajući glavom. Sledećeg trena pao je u izmet pogođen nemačkim mecima. Vojnici Trećeg rajha prišli su mrtvim Italijanima i još dublje ih šutnuli u toalet.

Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna.

Godine 1944, na Jovanov rođendan, malo je falilo da cela porodica Janićijević pogine. U trenutku kada je počelo bombardovanje, nalazili su se u nemačkom skloništu.

"Bombа je pаla kroz šupljinu od liftа direktno do nаs, аli, srećom, nije eksplodirа. Međutim, od pritiskа vаzduhа, mislili smo dа ćemo se ugušiti. I tаdа drugа bomba pogodi nаš stаn i opet ostаdosmo bez igde ičegа."

Po zаvršetku rаtа Burduš je krenuo u školu. Međutim, nije imao mnogo sreće u obrazovanju jer je, kako je pričao, bio rođeni baksuz. Na času istorije, kod najstrožeg nastavnika, drugar mu je šaputao - ali sve pogrešno. I ceo razred se smejao, a Jovanu je prekipelo i nasred časa je izudarao tog šaptača. Izbacili su ga iz škole, a reakciju svog oca doveka je pamtio:

"Kаo što od g... bivа pitа, tаko od tebe čovek. Ako, аko! Mаrš nа vršаlicu!"

Malo ko je mogao da pretpostavi tada da će mali Jovan postati jedan od najboljih srpskih glumaca svih vremena.

Glumac kakav se jednom rađa

Njegova starija sestra Ljubica je imala dobru drugaricu Miru Stupicu. Sestra je Burdušu predložila da počne da se bavi glumom, a ona će zamoliti Miru da mu pomogne.

Glumica nije pomogla Jovanu, ali zato mu je pomogao njen mlađi brat, Bora Todorović. Todorović je tada već bio na drugoj godini Akademije. Jedne prilike Bora Todorović je slušao Jovana kako recituje neku pjesmu, sav oduševljen rekao je: „Ja više nemam šta da te učim!“.

Igrao je sa Batom Živojinovićem, sa kojim je bio veliki prijatelji. Često su zajedno izlazili na igranke i u kafane. Blizak prijatelj bio je i sa velikim pjesnikom Brankom Miljkovićem. Janićijević je kolegama bio omiljen, a publika ga je voljela iako nije glumio klasične heroje, kao Bata Živojinović.

Privatno je bio čovjek blage naravi, tolerantan i duhovit. Čovek neprocenljivog talenata, koji mu je pružao da glumi raznovrsne uloge. Njegova gluma bila je stvarna. Znao je da se saživi sa ulogom. Imao je grube usne, tamne oči i gustu crnu kosu. Takav fizički izgled bio je stvoren za uloge negativaca u vesternima koji su snimani u Lici i Hercegovini, piše Biografija.org.

Ljubav

Prva Jovanova supruga zvala se Anđelka Smiljanov. Iz tog braka rodio mu se sin Andrija. Iz drugog braka sa suprugom Živkom dobio je ćerku Kseniju, koja je takođe glumica. Njegovi unuci zovu se Jelena, Nikola, Andrijana, Marko, Jovana, Sanja i Sara.

Celi život mu se menja jednog dana u saobraćajnoj nesreći koju je izazvao nesmotrenom vožnjom u centru grada, kada je njegov suvozač poginuo. Janićijević je osuđen na kaznu zatvora od godinu dana, koju je odležao u požarevačkoj Zabeli. Međutim, publika ga nije zaboravila, te je nakon izvršene kazne, nastavio sa profesionalnom karijerom.

"Tata je imao petogodišnji ugovor sa studiom ‘Metro-Goldwyn-Mayer’. Kada je 1972. sve već bilo dogovoreno, došao je po mamu i mene. Međutim, dogodio se kobni udes u kojem je jedan njegov prijatelj poginuo. Usledila je drama, suđenje, i tata je umesto u Holivud otišao na godinu dana u zatvor ‘Zabelu’“, prepričala je Ksenija životnu sudbinu svog oca.

Jovan Janićijević umro je u 61. godini života u Beogradu, gdje je i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.