Sve što treba da znate o autofagiji objasnio je dr Ivanov: Dijeta u koji se kune Đoković, čuva zdravlje i vitku liniju

Autofagija je režim ishrane koji je prvi registrovao japanski naučnik Jošinori Ošumi i za šta je dobio Nobelovu nagradu. Ova dijeta ima dvostruku korist, pogodna je za mršavljenje, a sa druge strane čuva zdravlje. Čini se da je iz godine u godinu sve popularnija, a kada je pre par godina gostovao na RTS Ordinaciji,dr Dragan Ivanov je objasnio sve što treba da znate o autofagiji:

"Autofagija nije gladovanje. Ona je zaista zadivljujuće veličanstvena i dokaz da je ona takva jeste da je 2016. godine Japanac Jošinori Ošumi dobio Nobelovu nagradu, ne zato što je on smislio autofagiju, nego je registrovao autofagiju i pokazao kako ona deluje, šta je pokreće, šta je koči. Pod pojmom autofagije podrazumevamo jedan proces koji se sastoji iz dva dela.

Prvi deo procesa je prepoznavanje, a drugi reciklaža. U toku procesa autofagije telo prepoznaje ono što je ostarelo, što je nefunkcionalno, prepoznaje mutirane i maligne ćelije, patološke mikroorganizme koji mogu da izazovu određenu bolest, prepoznaje smeće koje se nalazi u našim ćelijama, toksine.

Onda se pokrene drugi proces, razgradnje ili reciklaže. Organizam to prepozna, razgradi, reciklira i onda od tog novonastalog recikliranog materijala stvara druge, mlade funkcionalne ćelije. Ili od tog recikliranog materijala organizam dobija novo gorivo, zahvaljujući kojem ima više energije", pojasnio je doktor šta je zapravo autofagija.

"Taj proces je u svakom organizmu, ali mi moramo da ga uključimo. To možemo na nekoliko načina - najvažniji i nabitniji način je da poštujemo jedan veoma važan, a nažalost zanemaren, princip ishrane. Aktivira se ako 12-16 sati ne jedemo ništa. Ne kažem da je to gladovanje nego ne jedemo 12-16 sati. Kada ističe 12 sati, uključuje se autofagija i ona počinje da donosi značajna, zadivljujuća i veoma korisna stvar".

Kako se još može uključiti proces autofagije?

"Prvi način ima veze sa ishranom, drugi način za aktiviranje autofagije je fizička aktivnost, ona koja dovede do zamora, do znojenje, da vam srce lupa, da se zadišemo, da nas pročepi znoj.

Ima još jedan način – tuširanje toplom, vrućom, pa onda malo hladnjikavom vodom, pa onda opet toplom, pa hladnjikavom vodom. S tim što intervali hladnom vodom budu kraći nego intervali toplom vodom. Kada koristimo hladnu vodu preporuka je da ne bude po kosi, može po licu, koža će se zategnuti, bude mladalačkog izgleda. Muškarci treba i grudi, ramena, butine, recimo, to je anticelulit tretman. Ženske grudi su osetljiviji deo, tu možda treba biti malo pažljiviji. Dao bih još jedan savet, a to je da ne krenemo vrućom, pa odmah ledenom. Oni koji nisu izvežbani neka krenu vrućom, toplom, pa onda toplom, mlakom, pa onda opet toplom pa malo manje mlakom, ali ne odmah hladnom. Posle par meseci, kada se koža i nervni sistem prilagodi, onda mogu slobodno da idu i brže ka hladnijoj".

Dr Ivanov pojasnio je i da li postoje kategorije ljudi koji ne bi trebalo da aktiviraju autofagiju.

"Mala deca ne bi trebalo da se izgladnjuju, do izlaska iz puberteta otprilike, trudnice, dojilje i osobe koje su baš mršave i pothranjene, njih ne treba uvoditi u autofagiju. Onaj ko ima dijabetes tipa 1, kada dobiju insulin, oni moraju režim ishrane da usaglase sa insulinom, ali i oni koji imaju insulinsku rezistenciju, oni trebaju samo uz konsultaciju sa lekarom. Osobe koje su mršave, terminalni stadijum malignih bolesti, tu ne bih preporučio autofagiju. Autofagija je značajna za one sa malignim bolestima, ali treba znati kako prilagoditi onome ko ide na radioterapiju, hemioterapiju, njegovom opštem stanju..."

Ono što nas sve zanima je kako izgleda režim ishrane kojeg treba da se pridržavaju osobe koje žele da aktiviraju autofagiju.

"Doručkuje se, jedan obrok se ima dakle, pet-šest sati se zatim ne jede ništa, onda se jede, i zatim se ne jede ništa do sutra ujutro. Pankreas je žlezda koja se aktivira kada sunce izlazi i radi po danu, a noću hoće da se odmara. Naš organizam poštuje između ostalog te dnevno-noćne ritmove, među njima je posebno značajan pankreas koji noću hoće da se odmara. Melatonin, moždani hormon, koji ima brojna fiziološka, preventivna i terapijska dejstva se luči u našem mozgu između ponoći i tri sata posle ponoći, pod uslovom da nikakva veštačka svetlost ne pada na naše oči – televizori, mobilni, kompjuteri, sijalice... Od ponoći do tri sata oči moraju biti zatvorene, čak i ako ne spavamo, da bi se sintetisao melatonin.

Zamena dana za noć je opasna po zdravlja, melatonin je nadzorni organ koji sprečava da slobodni radikali oštete proces sinteze ćelija, zato nam treba, kad se autofagija aktivira, i hormon rasta i melatonin, a to će se desiti ako preskočimo večeru i legnemo na vreme".

Neki ljudi se plaše da se pridržavaju ovakvog režima ishrane, iz straha da bi moglo da im se sloši ako ne jedu 12 sati.

"Ništa se drastično i loše ne može desiti kada ne jedete 12 sati, već samo dobro", tvrdi lekar.

Njegov savet je da dan započnete jednim napitkom.

"Ujutru ustanemo, uzmemo sok od limuna, stavimo vodu, malo meda, maslinovo ulje i za pet minuta će šećer iz meda i svežina iz limuna ući u mozak i naš mozak će proraditi, a maslinovo ulje podmazati creva i antibakterijski na njih uticati. Izlučiće se serotonin i bićemo prijatnog raspoloženja, nećemo zaboravljati stvari. Ne samo da mozak voli glukozu, svi naši organi kao izvor energije najviše vole glukozu jer brzo daje energiju. Doručak su voće i žitarice, orašasti plodovi, bademi, lešnici, orasi malo manje. Može, jogurt, kefir, mladi sir, hleb, mogu biljna mleka, razne žitarice, i to je doručak".

Evo šta treba jesti za ručak i kada se unose proteini.

"Kad se jedu proteini? Pa hormon rasta se luči sa zalaskom sunca, on je njegov, kako da kažem, parnjak, u koga je on zaljubljen, to je aminokiselina. Ona otvara vrata na ćelijama, ubacuje aminokiseline u ćelije. Ako za ručak unosimo proteine, u dva-tri sata, posle četiri-pet sati proteini će se razgraditi na aminokiseline i onda će te aminokiseline uveče, oko sedam-osam sati, ulaziti iz creva u krv i tamo će se susresti sa hormon rasta koji će da ubacuje te aminokiseline u ćelije. Ručak treba da donese proteine, a najbolji izvor su mahunarke, one su najidealniji izbor jer je najbolja iskoristljivost sa najmanje zakiseljavanja. Za ručak recimo pasulj, grašak, riba, sočivo, integralni pirinač, razno zelje i onda će proteini koji se nalaze u tim namirnicama za pet sati se razgraditi na aminokiseline. Može i meso, naravno".

Bombone, žvake i slične grickalice su zabranjene, a evo i zašto.

"Bilo da je veštački zaslađivač ili šećer u bombonama, žvakama, zaustaviće autofagiju, to je nešto neprirodno i nefiziološki, pogotovo što u žvakama ima toksičnih supstanci i ja to svom detetu nikad nisam davao. Istovremeno, u sebi ima određene kaloričnosti i samim tim zaustavlja autofagiju".

A kako da aktiviraju autofagiju oni koji ne žele da smršaju, već to rade zbog zdravlja?

"Oni koji hoće da aktiviraju autofagiju, a ne žele da smršaju, treba da pojedu istu količinu hrane i unesu istu količinu kalorija kao kada jedu tri obroka, samo da ih smeste u dva. To neće moći odmah. Oni koji rade težak fizički posao, koji su u pubertetu, trudnicama, trebaju tri obroka.

Većini stanovništva, pogotovo savremenom čoveku koji vodi sedeći način života, njima je dovoljno dva. Ali ako neko hoće da večera, ne može da izdrži, treba da jede neko voće koje aktivira autofagiju – bobičasto voće, limun, grejp, kiselkastu jabuku, ili neku svežu salatu. Ako se već uzima, večera treba da bude najlakše varljiva i da ima najmanju količinu kalorija u sebi. Zelena salata se lako vari, kiseli kupus ne preporučuje, slatki da. Ni cveklu ne, koja je teško varljiva. Sveže presno povrće preporučujem, paprika, paradajz mogu da prođu. Večera je dozvoljena negde do 18-19 časova i onda je pauza do sledećeg obroka treba da prođe 12-13 sati da bi se aktivirala autofagija", piše Mondo.

Bonus video: