Evo kako je zaista umro Stiv Džobs, 1 odluka ga koštala života: Osetio da mu je smrt blizu, uradio ovu stvar i izdahnuo
Kada je osetio da mu se bliži kraj, Stiv Džobs su prolazile misli da je "protraćio život" jureći za tehnološkim dostignućima, a svoju sreću je stavio na drugo mesto.
Izvor: Ivana Bogićević
Stiv Džobs bio je američki preduzetnik, inovator i jedan od najuticajnijih tehnoloških lidera 20. i 21. veka. Njegov rad je promenio način na koji ljudi koriste tehnologiju, komuniciraju, slušaju muziku i rade. Apple je postao sinonim za inovaciju, eleganciju i kvalitet, a Džobsov uticaj na industriju tehnologije ostaje prisutan i danas. On je pokazao da spoj kreativnosti, tehnologije i biznisa može stvoriti proizvode koji menjaju svet.
Stiv Džobs rođen je 24. februara 1955. godine u San Francisku. Majka po rođenju, Džoana Simpson, bila je apsolvent kada ga je rodila, a njegov otac, sirijski musliman Abdulfata Džon Džandali, napustio je rodnu zemlju u 18. godini. Ubrzi po rođenju dali su ga na usvajanje, a u svoj dom prmili su ga lara i Pol Džobs. Njegov poočim bio je mašinista u laserskoj kompaniji, a pomajka računovođa. Odgajali su ga u Silicijumskoj dolini.
Sestra mu bila najbolji prijatelj
Tragajući sa pravim roditeljima, sa kojima nikada nije uspostavio blizak odnos, pronašao je sestru - njegovog najbolje prijatelja kasnije u životu.
Mona Simpson, rođena kao Mona Džandali, poznati je autor knjige "Život je negde drugde" (Anywhere But Here ), koja je priča o majci i ćerki, kasnije adaptirana u film u kom su glumile Natali Portman i Suzan Saradon.
Posle prvog susreta, Džobs i Simpsonova razvili su veoma prisan odnos.
"Mi smo porodica. Ona je moj najbolji prijatelj. Zovem je svakih nekoliko dana i sve joj govorim", rekao je Stiv u jednom intervjuu.
Džobs je rano pokazao interesovanje za tehnologiju, dok je kao dete provodio vreme u garaži svog oca, gde su zajedno radili na elektronskim projektima.
Zanimljivo je da osoba koja je vodila jednu od najuspešnijih kompanija na svetu nikada nije završila studije. Čak ni izbliza. Posle završetka srednje škole u Kupertinu (Kalifornija), Džobs je upisao Rid koledž 1972. Pohađao je slobodne veštine samo jedan semestar i odustao zbog finansijskih problema njegovih roditelja. Nastavio je da pohađa samo određene časove, uključujući kaligrafiju, što je kasnije imalo veliki uticaj na estetiku Apple proizvoda.
U čuvenom govoru iz 2005. na Stenford Univerzitetu rekao je o tom životnom periodu: "Nije bilo romantično. Nisam imao sobu u domu, pa sam spavao na podu kod prijatelja. Vraćao sam prazne flaše od 'Koka Kole' i od depozita od 5 centi kupovao hranu. Pešačio sam sedam milja gradom svake nedelje, kako bih pojeo jedan normalan obrok u hramu Hare Krišna."
Džobs je sa svojim prijateljem i tehničkim genijem Stivom Voznijakom 1976. godine osnovao kompaniju Apple. Njihov prvi proizvod bio je Apple I, personalni računar koji su sastavljali i prodavali iz garaže Džobsove kuće, koja je uvek bila puna jabuka, te su tako dobili inspiraciju za ime jedne od najuspešnijih kompanija svih vremena.
Međutim, prava revolucija usledila je 1977. godine kada su lansirali Apple II, jedan od prvih komercijalno uspešnih ličnih računara. Ovaj proizvod postao je temelj za rast Apple-a kao tehnološke sile.
Apple je nastavio s inovacijama, ali ključni trenutak u karijeri Stiva Džobsa bio je 1984. godine kada je predstavljen Macintosh. Mac je bio prvi lični računar sa grafičkim korisničkim interfejsom (GUI), koji je omogućio korisnicima da koriste miša i ikone, što je uveliko olakšalo korišćenje računara.
Ubrzo nakon što je lansiran Macintosh, Džobs je ušao u sukobe sa tadašnjim izvršnim direktorom Apple-a, Džonom Skalijem, što je dovelo do njegovog odlaska iz kompanije 1985. godine. Nakon toga, Džobs je osnovao NeXT, kompaniju koja je razvijala računare visokih performansi. Iako NeXT nikada nije postigao veliki komercijalni uspeh, njegov operativni sistem kasnije je postao osnova za macOS, koji danas koriste milioni ljudi.
Takođe, 1986. godine Džobs je kupio The Graphics Group, kasnije poznat kao Pixar Animation Studios, od kompanije Lucasfilm. Pixar je postao revolucionarni studio u svetu animacije, stvarajući prvi potpuno računalno animirani film, Toy Story (Priča o igračkama), 1995. godine. Pixar je postao ključni igrač u filmskoj industriji, a Džobs je postao milijarder zahvaljujući njegovom uspehu. Pixar je kasnije kupljen od strane Disney-a, čime je Džobs postao najveći pojedinačni deoničar Disney-a.
Apple je krajem 1990-ih godina bio u ozbiljnim finansijskim problemima, pa je 1997. godine kompanija pozvala Džobsa da se vrati. Preuzeo je Apple u vreme kada je bio blizu propasti i brzo ga transformisao u najvredniju kompaniju na svetu.
Njegov povratak je označio eru inovacija koja je počela sa lansiranjem iMac-a 1998. godine, računara prepoznatljivog po futurističkom dizajnu i jednostavnosti korišćenja. Nakon toga, Džobs je predvodio razvoj proizvoda koji su oblikovali modernu tehnologiju:
- iPod (2001) – Revolucionalni muzički uređaj koji je promenio način na koji ljudi slušaju muziku.
- iPhone (2007) – Prvi pametni telefon s ekranom osetljivim na dodir, koji je pokrenuo revoluciju mobilne telefonije i transformisao industriju.
- iPad (2010) – Prvi tablet računar, koji je redefinisao računarstvo i medijsku industriju.
Džobs je bio poznat po svom perfekcionizmu i viziji da stvori proizvode koji kombinuju vrhunsku tehnologiju sa jednostavnim i elegantnim dizajnom. Njegove prezentacije novih proizvoda postale su legendarne, a Džobs je često opisivan kao harizmatičan govornik i lider sa gotovo hipnotičkim uticajem na publiku i tržište.
Džobs je bio poznat po svom autokratskom stilu vođenja i perfekcionizmu, što je ponekad dovodilo do konflikata sa zaposlenima, ali je rezultiralo stvaranjem proizvoda koji su postavili nove standarde u tehnološkom svetu. Njegova sposobnost da prepozna trendove i vidi budućnost tehnologije učinila ga je vizionarom. Verovao je u spajanje umetnosti i tehnologije i stalno je težio ka stvaranju proizvoda koji su, osim funkcionalnosti, imali i emocionalni uticaj na korisnike.
Zanimljiv i tajnovit privatni život
Stiv Džobs je imao buran privatni život. U mladosti je putovao u Indiju, gde je bio pod uticajem zen budizma, što je kasnije imalo uticaj na njegov pristup dizajnu i životu.
Kada je imao 23 godine, Džobs i njegova devojka iz srednje škole Kris En Brenan dobili su ćerku Lizu Brenan Džobs. Rođena je 1978. neposredno posle početka uspona "Epl" kompanije.
Džobs i Kris nikada se nisu venčali, a on je navodno neko vreme negirao da s njom ima ćerku, tvrdeći da je sterilan. Sa Lorin Pauel dobio je još troje dece, a kasnije platio prvoj ćerki školovanje na Harvardu. Diplomirala je 2000. i sada radi kao novinar.
Džobs se oženio sa Loren Pauel 18. marta 1991. godine, venčali su se po budističkim obredima. Trudio se da brak, baš kao i ostatak života drži podalje od očiju javnosti. Njegova žena Lorin radila je na Univerzitetu u Pensilvaniji, a zatim stekla doktorat na Stenfordu gde je i upoznala budućeg muža. Ljubav se rodila veoma brzo.
"Bio sam na parkingu razmišljao: "Da je ovo moj poslednji dan života, da li bih ga proveo na poslovnom sastanku ili sa ovom ženom?" Trčao sam preko parkinga i pitao potpunu neznanku da li želi da idemo na večeru. Rekla je da, i od tada se nismo razdvajali."
U nezvaničnoj biografiji „Drugi dolazak Stiva Džobsa˝ autor Alan Dojčman navodi da se Džobs zabavljao sa Džoan Baez. Dojčman citira Elizabet Holms, Džobsovu drugaricu sa Rid koledža, koja tvrdi da je „verovala da je Stiv postao ljubavnik Džoan Baez u velikoj meri zbog toga što je Baezova bila ljubavnica Boba Dilana“.
U još jednoj neautorizovanoj biografiji „Ikona: Stiv Džobs“ Džefrija Janga i Vilijama Simona se tvrdi da se Džobs čak i oženio Džoanom Baez, ali su pošto je ona tada imala 41 godinu, malo je verovatno da je par mogao da ima decu. Baezova je pomenula Džobsa u svojim memoarima And a voice to sing with iz 1987.
Takođe, Džobs se neko vreme viđao i sa glumicom Dajan Kiton.
Bio je veliki obožavalac Bitlsa, a takođe je voleo da sluša i muziku Johana Sebastijana Baha kao klasičnu muziku uopšte.
Džobs nije bio vegetarijanac, i pored spekulacija. Iako nije jeo meso sisara i živine, jeo je ribu sa vremena na vreme. Ovo je poznato kao pesketarijanstvo.
I njegov stil oblačenja je postao prepoznatljiv - crna rolka i farmerke su ostale Džobsov zaštitni znak, jer nije želeo da troši energiju na razmišljanja šta će da obuče svaki dan.
Svojoj deci branio da koriste tehnologiju
Stiv Džobs je, verovali ili ne, u svom domu zabranjivao korišćenje tehnologije. Kada ga je Nik Bilton, novinar Njujork Tajmsa, jednom prilikom pitao da li njegova deca obožavaju Apple proizvode, iznenadio ga je odgovorom:
- Onih ih gotovo nikada ne koriste. Više volimo da sedimo za trpezarijskim stolom i raspravljamo o istoriji ili pričamo o pročitanim knjigam - rekao je Džobs jednom prilikom, dok je decu izvodio na pravi put.
Naime, u njegovom domu korišćenje tehnologije je bilo vrlo ograničeno, a akcenat se stavljao na obrazovanje, čitanje, sport, priču.
Borba sa rakom pankreasa
Stiv Džobs je 2003. godine otišao kod doktora zbog kamena u bubregu. Ali lekari su ubrzo primetili "senku" na njegovom pankreasu. Otkrili su da ima tumor neuroendokrinog ostrva, redak oblik raka pankreasa.
Na neki način, to je bila dobra vest. Ljudi kojima je dijagnostikovan tumor neuroendokrinih ostrvaca generalno imaju daleko bolju prognozu od onih sa drugim oblicima raka pankreasa. Stručnjaci su mu predlagali da se što pre operiše. Ali na užas svojih najmilijih, on je to odlagao.
"Nisam želeo da se moje telo otvori. Nisam želeo da budem narušen na taj način", kasnije je Džobs priznao Isaacsonu.
Devet meseci je pokušavao da izleči svoju bolest veganskom ishranom, akupunkturom, biljem, čišćenjem creva i drugim lekovima koje je pronašao na internetu. U jednom trenutku je čak posegnuo za vidovnjakom.
Međutim, njegov rak nije nestao, već se širio. Konačno, Džobs je pristao na operaciju. Zaposlenima u svojoj kompaniji je 2004. godine priznao sa kakvim se sve zdravstvenim porblemima suočava, te da mu je uklonjen tumor.
"Imam neke lične vesti koje moram da podelim sa vama i želeo sam da ih čujete direktno od mene. Imao sam veoma redak oblik karcinoma pankreasa koji se zove neuroendokrini tumor ćelija ostrvaca, koji predstavlja oko 1 odsto ukupnih slučajeva raka pankreasa dijagnostikovanih svake godine, i može se izlečiti hirurškim uklanjanjem ako se dijagnostikuje na vreme (moj je bio)", stajalo je u mejlu.
Džobs je naglo gubio kilažu, a njegova bolest bila je sve očiglednija. Naime, bolest je toliko uzela maha, da je Stiv 2009. godine mora da se povuče sa liderske pozicije u kompaniji.
Iste godine, otkriveno je da je imao transplantaciju jetre. Međutim, uprkos svim pokušajima i silnim milionima, izgubio je bitku sa opakom bolešću.
- Imao je jedinu vrstu raka pankreasa koji se može lečiti i izlečiti. On je u suštini izvršio samoubistvo - nekoliko stručnjaka se složilo, ističući da je blagovremeno lečenje ključ ozdravljenja.
Ipak, Džobs se oslanjao na svoj instinkt umesto na savete lekara.
Poslednji dani
U nedeljama koje su prethodile njegovoj smrti 2011, Džobs je, boreći se sa teškim bolom i slabošću, nastojao da sa decom podeli dublje razumevanje svog života. Ova želja ga je navela da sarađuje sa autorom Valterom Isaacsonom na sveobuhvatnoj biografiji. Džobs je želeo da svojoj deci ponudi uvid u svoj život, da objasni svoja odsustva i da im pomogne da shvate izbore koje je napravio.
Preminuo je 5. oktobra okruženm porodicom u u svom domu u Palo Altu u Kaliforniji. Zvanični uzrok smrti je respiratorni zastoj povezan sa tumorom pankreasa.