Marina Tucaković kad je shvatila da umire, napisala pesmu čiji stihovi režu kao mač: Iza nje se krije istina koja razara
Otkako nas je napustila Marina Tucaković na našoj muzičkoj sceni više ništa nije isto. A kako vreme prolazi, njen gubitak je sve osetniji.
Izvor: Ivana Bogićević
Marina Tucaković je u svojoj prebogatoj karijeri napisala na hiljade pesama svih žanrova. Tačno je znala da oseti svačiju dušu, a iz svoje je crpela najveću inspiraciju. Stvorila je bezbroj vanvremenskih hitova kojima iznova i iznova raste popularnost, najzaslužnija je za ogromne uspehe naših najistaknutijih balkanskih zvezda. Međutim, Ani Nikolić je poverila da otpeva stihove koji oslikavaju njene najdublje emocije. Te reči diraju pravo u srce, ne ostavljajuću nikoga ravnodušnim.
Čuvena hitmejkerka svojevremno je otkrila da je "Mišo moj" jedina pesma koju je posvetila svom sinu Milanu Raduloviću, koji je preminuo 2008. godine.
- Pesmu sam pisala u svom najtežem životnom periodu. Dugo sam razmišljala ko bi mogao ove snažne emocije da prenese publici, a onda je izbor pao na Anu Nikolić - rekla je jednom prilikom Marina, koja je Ani bila kao druga majka.
Ova pesma, iako jedna od najtužnijih na našoj estradi, postala je vanvremenski hit. Mada, Ana je nedavno za medije otkrila da u moru Marininih pesama postoji još jedna koja joj je draža od ostalih.
Reč je o njenoj numeri "Perspektive" koja je nastala u trenutku kada je Marina bila svesna da joj se bliži kraj.
- Pesma "Perspektive" je nastala u trenutku kada je bila svesna da umire. Jako loše se oseća, a ona piše tekst koji ja dobijam u autu kada krećem za Skoplje. Povezli smo njenog sina Laću, ja mu pokažem i mi počinjemo da plačemo u automobilu - otkrila je Ana u emisiji "Sceniranje" i dodala:
- Možda taj tekst ima najveću težinu po meni, s tim što je to odgovor na "Adio amore" koju je Laća pisao u nekim svojim lošim stanjima dok se borio s porocima. Tako su mama i sin razgovarali, ja to razumem, jer nekada neke stvari ne možeš reći, duša govori - zaključila je Ana.
Teskt pesme "Perspektive" glasi:
Kad na poziv ne odgovaram, vrata kada ti ne otvaram, veruj, ništa nisam pila od tebe ne bih to krila. Gde sam ne pitaj komšije, nemoj da zvoniš i lupaš, kako ti već nije dosta? Godinama me čupaš...
Život je za žive, žive, ne znam više ni šta to znači, ubila sam perspektive, zato me se već jednom otkači. Život je za žive, žive, gde se ovde svetlo pali? Ubila sam perspektive, mama, volim te, za mnom ne žali.
Nisam htela da se trudim, druge krivim što mi ne ide, istini u oči žmurim, al' ogledala me vide. Ti nemoj sebe da kriviš. dovoljno si pomogla, da spasiš mene od mene, jedino to nisi mogla.
Život je za žive, žive, ne znam više ni šta to znači, ubila sam perspektive, zato me se već jednom otkači. Život je za žive, žive, Gde se ovde svetlo pali? Ubila sam perspektive, Mama, volim te, za mnom ne žali.
Ja ne postojim nigde, pa ni tu, bez mene koferi još putuju. Pod voz sam svoje snove bacila, iz sebe ljubav sam izbacila.