Majka je ostavila kao bebu u podrumu na Kosovu: Elizabeta sada živi u Americi i nećete verovati šta joj se upravo desilo
Elizabeta Ždralo je dokaz da život piše neverovatne sudbine, i da dete sa naizgled nikakvim šansama za sreću doživi život iz bajke
Autor:
Priča Elizabete Ždralo je kao scenario za film. Vođeni onom poslovicom "kakva te kolevka zaljulja, takva te motika zakopa," Srbi su skloni da ne veruju u bajke.
Ali, Elizabetina priča je demantovala sve ona ljudi koji mrače. Njena priča je svetla, njena priča je sam optimizam.
"Moje ime je Elizabeta. To ime su mi dali moji roditelji, koji su me usvojili kada sam bila vrlo mala. Ne znam da li mi je žena koja me je rodila dale neko ime, jer je nikad nisam upoznala. Rođena sam u zimu, u martu 1993. godine na Kosovu i Metohiji, u Gnjilanu. Našli su me ostavljenu u podrumu jedne stambene zgrade. Odneli su me u lokalnu bolnicu, gde sam provela 3 meseca. Onda su me prebacili u Zvečansku u Beogradu, gde sam ostala sve dok me nisu usvojili. Imala sam tada nešto malo više od 9 meseci", započinje svoju priču lepa Elizabeta za Serbian Times.
"Moji roditelji su se upoznali u Čikagu. Moj tata je bio fudbaler , rođeni Dalmatinac, koji je na žalost preminuo prošle godine. Majka mi je iz Leskovca, kao i majka Milice Mršulje. Njih dvoje nisu mogli da imaju decu, pa su mene usvojili. Cela procedura je uzela 2 godine. Simbolika je u tome što su njih dvoje dobili dozvolu da mogu usvojiti dete na dan kad sam ja rođena. Moja majka je tada razgovarala sa princezom Elizabetom Karađorđević, koju u Srbiji znaju kao Jelisavetu, i ona im je mnogo pomagla da me usvoje. Po njoj sam i ja dobila ime Elizabeta. Do tada sam imala samo prezime Subotić, koje su mi dali u bolnici u Gnjilanu, jer sam pronađena u subotu, 6.marta.
"Roditelji su mi pričali da nas je na aerodromu u San Diegu čekalo 150 ljudi, sa sve lokalnim novinarima. Svi su čuli za tu moju priču, dopala im se, a okupila se skoro cela srpska zajednica iz tog grada, jer su cenili i voleli moje roditelje."
Kad je odrasla i postala svesna počela je da se interesuje i krenula u potragu za svojim biološkim roditeljima.
"Te 2016. godine sam potragu prvo počela na Fejsbuk grupama. Nisam ih našla, ali sam pronašla grupu “Ostavljena deca” i na njoj upoznala Milicu Mršulju, sa kojom sam počela da se dopisujem. Ispostavilo se da smo obe rođene i ostavljene od strane bioloških roditelja u istom gradu, u Gnjilanu, što nas je zbližilo. Nakon toga smo se i lično upoznale u Beogradu, u septembru iste godine, kada me je ona dočekala na aerodromu. Od tada se družimo," kaže Elizabeta.
Isitče da nikada nije zaboravila mesto gde su joj kao bebi pružili svu neophodnu negu.
Elizabeta je nekoliko puta navodila kako bi htela da usvoji dete baš iz Zvečanske, ali ta želja joj do sada nije uslišena. Umesto toga Bog ju je blagoslovio trudnoćom.
Ona je nedavno na svom Instagram nalogu podelila divne vesti. Ona i njen suprug Nemanja postaće roditelji naredne godine.
"Nastupa era mame i tate," objavila je ona:
Elizabeta je navela da nikada nije bila u Gnjilanu od momenta od kada je kao beba otišla odatle, ali da ima jaku želju da se tamo vrati.