Inge je imala samo 19 godina kada se zaljubila u kolegu studenta: Ni slutila nije da je on princ, tu počinje prava bajka

Zamislite samo da se zaljubite u kolegu sa fakulteta, udate se za njega i krenete u njegovu zemlju a tamo, na pola puta saznate da je on princ?

Objavljeno: 26.09.2024. 07:00h
Autor:
Foto: Printscreen/Youtube

Upravo se to desilo Ingi Sargent, rođenoj Eberhard iz Austrije koja je nakon Drugog svetskog rata dobila stipendiju za studiranje na ženskom koledžu u Denveru. Mlada Inge imala je samo 19 godina i na koležu upoznaje studenta rudarskog inžinjeringa iz Burme.

Par se kratko zabavljao i odmah su shvatili da su jedno za drugo. Venčavaju se 1953. godine, a za Božić su već krenuli ka njegovoj domovini.

Dok su se približavali luci Rangun, mogli su da vide gomilu ljudi na obali sa transparentima i lepom odećom, kako bacaju cveće u vodu, sviraju muzičke instrumente i mašu.

"Sigurno neko važan stiže u zemlju," rekla je Inge svom mužu koji joj tada priznaje da je princ.

"Volela bih da si mi ranije rekao, mogla sam obući bolju haljinu," kaže Inge.

U početku je devojka bila uplašena titulom, ali brzo joj je muž objasnio sve, te da je hteo da se ona u njega zaljubi zbog njega a ne zbog titule, zemlje ili para.

Život u Burmi

Burma koju Inge opisuje u deceniji nakon njenog dolaska bila je raj plodnosti i bogatstva. Britanci su se odrekli kontrole 1947. godine, a vojna vlada je preuzela kontrolu tek 1962. Burma je bila jedan od najvećih proizvođača pirinča na svetu „mogli ste da granu narandže stavite u zemlju i za tri godine ona je urodila plodom . Bilo je neverovatno, sve je raslo”.

Ona se priseća kako njen muž Sao nije želeo ništa više u životu nego da pronađe način da pomogne svom narodu – poklanjajući svoja pirinčana polja meštanima, kupujući traktore i postavljajući eksperimentalne useve ananasa, kafe, đumbir, soje i citrusa.

foto: Wikipedia

Titula Saopha („Gospodar nebesa“) bila je feudalna titula preneta na Sao, dajući mu suverenitet nad državom Hsipav – istorijski jednom od najvažnijih nezavisnih država Šan. Iako je ostao feudalni vladar, Sao je verovao u slobodu govora i jednakost i koristio je svoj uticaj i bogatstvo da poboljša živote stanovnika svoje zemlje.

Inge – koja je tada bila poznata po burmanskom imenu Sao Takosandi – objašnjava da je njen muž studirao rudarsko inženjerstvo u nastojanju da bude koristan svom narodu, a po povratku je osnovao rudarsku kompaniju kako bi kapitalizovao bogate rezerve minerala u regionu.

U međuvremenu je Inge naučila burmanski i šanski jezik i uključila se u dobrotvorne projekte kao što su osnivanje klinike za porođaje i višejezične škole. Imali su dve ćerke, Majari i Kenari, a njihov život je bio bajkovit.

foto: Wikipedia

Ali, nijedna bajka ne traje dugo.

Godine 1962., Sao i Ingin bajkoviti život se završio kada je general Ne Vin pokrenuo državni udar i uspostavio vojnu vladu – koja je ostala na vlasti u Burmi preko 50 godina.

Sao biva uhapšen i odveden na nepoznatu lokaciju, dok je Inge provela dve godine u kućnom pritvoru sa ćerkama. Zahvaljujući vezama sa ambasadorima svoje zemlje, biva izručena u rodnu zemlju gde započinje novi život sa ćerkama.

Međutim, Austrija u tom periodu nije bila naklonjena strancima pa su njene ćerke bile izložene diskriminaciji.

foto: Wikipedia

Kako nije mogla da gleda da neko njene ćerke ismeva, Inge se sa njima preseljava u Ameriku gde započinje novi životu.

Čitavo vreme u izgnanstvu pokušava da dođe do vesti šta se desilo njenom mužu. Tek kasnije će saznati da je bio ubijen u prvim godinama zarobljeništva.

Inge u Koloradu upoznaje Huarda za kojeg se udaje, ali do kraja života (a živela je 90 godina) borila se za Burmu.

foto: Printscreen/Youtube

2000. godine je nagrađena Međunarodnom nagradom UN za ljudska prava za njenu kontinuiranu podršku etničkim manjinama u Burmi. Inge je to objasnila ovim rečima: "Povezana sam sa narodom Šan u Burmi. Živela sam sa njima i tamo sam izgubila srce. Kako da im ne pomognem? Neko mora da im pomogne.”

Po njenoj istinitoj priči snimljen je i film "Sumrak nad Burmom".