Svi su otišli u jesen, on prvi među njima: Umro je u nekakvoj infektivnoj kesi, kad je pao niko nije hteo da ga podigne

Svi su otišli ​​u jesen. I Milan Mladenović, i Margita Stefanović, i Bojan Pečar. A prvi među njima je Ivan Vdović - Vd, verovatno najmisteriozniji fenomen jugoslovenskog novog talasa. Pokosila ga je sida.

Ivan Ivica Vdović (23. februar 1961 - 25. septembar 1992) je muzičku karijeru započeo kao srednjoškolac, svirajući bubnjeve u bendu Limunovo drvo. Kasnije je svirao i u Suncokretima, čiji je član bio Bora Đorđević, kao i Bilja Krstić i kasnije poznata glumica Gorica Popović. Vd se u Suncokretima zadržava samo kratko pre nego što se pridruži jednoj od najvećih grupa na ovim prostorima - Šarlu akrobatima.

Malo je bendova uspelo da za tako kratko vreme ostavi neizbrisiv trag na jugoslovenskoj muzičkoj sceni, i to samo jednim albumom - "Bistriji ili tuplji čovek biva kad...". Naziv za album odabrao je Vd, a reč je o citatu iz knjige Vase Pelagića, revolucionara i propagatora socijalizma iz druge polovine 19. veka. Šarlo je postojao samo godinu i po dana (1980-1981). A startnu postavu, uz Vd-a, činili su Milan Mladenović i Dušan Kojić Koja. Od njih trojice, danas je u životu ostao samo Koja, koji nastavlja da stvara odličnu muziku bez kompromisa.

Šarlo se prvi put pojavio u legendarnom SKC-u, aprila 1980. godine, kao predgrupa Pankrtima. Zanimljivo je i to da je Vd u Šarlu bio ne samo bubnjar, već je u pesmi „Pazite na decu “ uzeo gitaru, dok je Milan seo za bubnjeve. Šarla će šira javnost pamtiti po „Oni se budi“, „Niko kao ja“, „Oko moje glave“ i Mali čovek“, pesme koje su se našle na kultnoj kompilaciji Paket aranžmana, uz čuvene hitove Idola i Električnog orgazma.

Šarlov jedini album jedan je od najznačajnijih albuma jugoslovenskog novog talasa, koji je „razbijajući granice postojećih muzičkih žanrova“, stvorio plodno tlo za potpuno nov način muzičkog razmišljanja.

Pored toga, ovaj trio je radio i muziku za jedno od najboljih dela jugoslovenske kinematografije ranih osamdesetih – film Miše Radivojevića „Dečak koji obećava”. Tri pesme snimljene za film „Slobodan“, „Balada o tvrdim grudima“ i fantastična „Depresija“, kojom se film završava, nikada neće biti objavljene, a prava su remek-dela.

I Koja i Vd u filmu igraju članove benda VIS Dobri dečaci. Ivica igra ćutljivog muzičara, jedva da i progovara koju reč. Poznanici su ga kasnije opisivali baš onako kakvu je igrao ulogu u filmu, Dubravka Marković, voditeljka popularne muzičke emisije Hit meseca, za njega će reći da je najšarmantniji momak u društvu, uvek spreman na šalu.

„Izgledao je kao Džoni Roten iz Pistolsa, prvi je zamenio štapove ritam mašinom i obeležio zvuk Čarlsa Akrobata. Pamtim ga kao najšarmantnijeg momka u društvu, pravog šaljivdžiju koji je uvek bio spreman da zbaci dobru šalu. Bio je poznat i po nekim navikama koje nikada neće promeniti. Nikada nikuda nije išao bez bubnja i nikome se nije javljao na telefon. Čovek jednostavno nije koristio uređaj. Kad treba da izađemo, on lepo stoji ispod prozora i zviždi. Bože, koliko je taj čovek zviždao ispod mog prozora“, prisetila se Dubravka. A sestra Tanja će brata Ivicu opisati kao natprosečnog mladića, „vukodlaka“..

Koja tvrdi da je Šarlo raspao zbog Vd-ovog insistiranja da se u grupu dovedu Goran Vejvoda, pa čak i Bebi Dol. Milan je navodno podržao tu opciju, za razliku od Koje koji je tvrdio da sam trojac ima mnogo više da ponudi.

„Pokušao sam da napravim prostor za neke otvorene forme, gde bih uspeo da napravim situaciju da komuniciramo sa instrumentima tokom samog koncerta. I to je nekako, bar za mene, bio najbolji deo muzike koju je Šarlo pravio... Donekle i organizovani haos koji je Šarlo uspeo da napravi“, reći će kasnije VD o Šarlu.

Koja će imati malo drugačije mišljenje, iako je davao prilično kontradiktorne izjave kada je govorio o bendu u intervjuima nakon raspada Jugoslavije.

"Dok je postojao Šarlo sve je bilo zabavno, kako je bilo, socijalistički, ljudi su se zabavljali, dolazili na koncerte koji su bili besplatni. Onda je, naravno, sve krenulo naopako, kao i uvek. Pojavila se masa menadžera, ljudi koji znaju da rade. Tako je uvek kada počnu mlade grupe. Sve je bilo prilično zbrkano. Imam čudnu mešavinu nekog lepog i užasnog osećaja o tom vremenu“, reći će Koja o Šarlu, tvrdeći da je protestovao zbog mnogih poteza benda, ali da neke njegove ideje nisu prihvaćene.

Jednom tužnom prilikom, Milanovom smrću, prisetio se i turneje Šarla Akrobata u Poljskoj, posle koje su odsvirali još samo jedan koncert u Ljubljani i definitivno se rastali. Naime, Poljaci su se oduševili Šarlom, a nakon jednog koncerta publika je nosila Vd na leđima. Navodno, posle toga su „razterali“ istrenirane džezere na džem sešn Varšavskog džez festivala.

Jugoton je izdao album u 10.000 primeraka, danas nezamisliv, ali u to vreme ne prevelik. Na medijskoj promociji albuma jedva da se radilo, uglavnom zbog čestih koncertnih angažmana, tako da nisu izašla ni dva planirana i snimljena singla. Neke neobjavljene stvari biće na prvom panelu Discipline kičme. Koja će reći da je album izašao prekasno, jer je trio već bio u dubokim nesuglasicama, i muzički i privatno, kao i da su se stvorila dva fronta, Milan i Ivica na jednoj, a on na drugoj strani.

Međutim, za Vd-a će reći ovo: „Vd je bio neverovatno talentovan bubnjar, možda i najtalentovaniji od svih, bio je i obrazovan, voleo je, ali i znao da svira džez, što je prilično važno. Zaista smo se dobro slagali i kao muzičari, to je uvek držalo bend na okupu kada smo se svađali”.

Sudeći po kasnijem svedočenju Milana Mladenovića, bend zaista nije imao budućnost. „Nisam bio zadovoljan, Koja nije bio zadovoljan, Vd nije bio zadovoljan. Koja je želeo jednu vrstu muzike, ono što je kasnije radio u Disciplina kičme, želeo sam da pokušam na drugi način da doprem do ljudi, da kažem ljudima nešto ne samo kroz agresiju, kroz razbijanje nekih uobičajenih načina izražavanja, već sam želeo da pričam ljudima nešto što im je neobično, nešto što nisu navikli da im pričaju, ali na način koji im je dovoljno pristupačan da shvate“, objasnio je Milan suštinu raspada Šarla i osnivanja novog benda. Katarine II, kojoj će se pridružiti i sam Vd.

Međutim, nakon istoimenog albuma Vd će napustiti grupu, koja će kasnije, silom prilika, promeniti ime u Ekatarina velika. Kasnije će Vd učestvovati i na snimanju albuma Discipline kične, Dečja pesma, gde je uradio jednu kompletnu pesmu na ritam mašini.

Sredinom osamdesetih Vd je testiran na HIV i pokazao se pozitivan, legenda kaže da je bio prva zvanično registrovana HIV pozitivna osoba u Jugoslaviji. O tome će kasnije pričati legendarna glumica Sonja Savić, nažalost takođe preminula. "Ovo je ružan i mali grad, on mu je okrenuo leđa", rekla je Sonja, tvrdeći da su ljudi izbegavali Vd-a zbog njegove bolesti.

Inače, glumica je gajila posebna osećanja prema talentovanom bubnjaru, pa je sklona da mu oda velike zasluge u nastanku novog talasa. „Ako je neko reformator ovog grada sedamdesetih, to je Ivica Vdović. Koje ne bi bilo da nije bilo Ivice Vdovića. I danas, ako pomenete Ivicu Vdovića, to je verovatno jedino ime na koje Koja spušta glavu“, rekla je Sonja pred kamerama i tvrdila da je Vd najzaslužniji za Milanove muzičke uspehe, iako je Milan tri godine stariji. Ivica je radio na njegovom vokalu, Ivica je radio na njegovoj ličnosti, Ivica je stvorio Milana Mladenovića, Ivica je stvorio Margitu Stefanović, a ko je još živ neka prizna istinu“, rekla je glumica tada.

Prema nekim izveštajima, Vd se neko vreme zabavljao sa Margit i upravo je on zaslužan za njen dolazak u EKV. Poslednji bubnjar EKV-a Marko Milivojević otići će korak dalje od Sonje Savić i zaključiti: „Bio je više od same svirke. Bio je muzika. Pratili smo ga“.

Vd je preminuo 25. septembra 1992. Imao je 31 godinu. Kada je preminuo, Sonja Savić, tužnu vest je javila zajedničkom prijatelju Darku Rundeku.

"Kada me je pitao kako je umro, rekla sam da je samo pao sa kreveta u nekakvoj infektivnoj kesi koju niko nije hteo da podigne" rekla je ona.

Stil / Lupiga.com

Bonus video: