Čuveni psihijatar objašnjava oko čega se porodice u Srbiji najviše svađaju: Što je veći primitivizam, ovo im je važnije
Nije retkost da čujemo da brat sa sestrom ne priča zbog nasledstva, a psihijatar objašnjava šta se krije iza toga
Autor:
Dr. Vladimir Đurić, specijalista psihijatrije, često na svojoj popularnoj Facebook stranici pruža zanimljive i jednostavno napisane savete o međuljudskim odnosima, emocijama, ljubavi i svakodnevnim izazovima. Njegovi uvidi privlače pažnju jer na pitak način obrađuje složene teme iz svakodnevnog života.
Đurić se osvrnuo na jedan od najčešćih uzroka nesuglasica u porodicama u Srbiji – pitanje sukoba oko nasledstva. Kroz svoje promišljanje, ponudio je praktične smernice kako pristupiti ovakvim delikatnim situacijama.
Njegovu objavu prenosimo u celosti:
Ako je po nečemu, nažalost, poznat ovaj prostor to su porodične svađe oko nasledstva. I nije bilo meseca u mojoj karijeri da neko nije došao na terapiju upravo zbog toga, povređen do srži.
Zbog noža u srcu duboko zabijenog od strane najbližih. I dugo sam razmišljao zašto je to tako. Po mom mišljenju, verujem da je uzrok na prvom mestu jedno ogromno i sveobuhvatno siromaštvo jer ako vi u ovoj zemlji možete za godinu dana zaraditi pet hiljada evra a imovina koju možete naslediti vredi sto hiljada pozornica je sasvim lepo postavljena za otimanje najniže ljudske pobude i nakon toga ogroman bol i jed.
Na drugom mestu je manjak jasne transparentne i poštene komunikacije u porodicama koje pričaju o svemu osim o najvažnijim stvarima i ne prave zajedničke porodične planove u kojima će svima biti podjednako dobro.
A na trećem zatucane i primitivne zaostavštine iz prošlosti o tome šta i kako treba da se radi prenošene sa kolena na kolena. Na primer ženska deca ne treba da dobiju ništa jer ona ionako odlaze u tuđu kuću ili školuje se samo najstariji. I to je jednostavno tako.
Što je neka porodica primitivnija, što su njeni članovi sebičniji, što se manje istinski vole i što više ima da se deli to će se gore i posvađati. I toga treba biti svestan i kada naše porodice dođu na red.
Po meni je rešenje sasvim jednostavno.
Stari treba da misle o tome na vreme dok su još u snazi da vaspitaju svoju decu u skladu sa pravim vrednostima i da se posvete tome da nauče svoju decu da pecaju umesto što će im ostaviti ne znam kakvu ribu koja će se pojesti za jedan ili za nekoliko dana, i da potpuno otvoreno podele sve što imaju APSOLUTNO POŠTENO na dva ili više potpuno jednakih delova.
A mladi da upornim i mukotrpnim radom na sebi uvedu sebe u poziciju da im nije jedina šansa da dođu do dobrog života nečija smrt.
I da se svi zajedno nekako zapitamo šta nam je to zaista najvažnije u životu.
Jedna od najizrazitijih karakteristika siromaštva je mišljenje da je novac vredniji od vremena.
A šta je vreme spram Porodice?