Prvi srpski kralj je preko žena uspeo da dođe do krune: Prva ga je skupo koštala, a zbog treće se svađao sa bratom
Dinastija Nemanjića je nosila istu titulu, a prvi od njih koji je postao kralj više je verovao u politiku nego u ljubav
Izvor: Milica Krajnović
Nemanjići su najpoznatija srednjovekovna srpska dinastija koja je vladala ovim prostorom više od dva veka. Ime je dobila po svom osnivaču Stefanu Nemanji koji je bio veliki župan Raške vladar koji je udario temelje stvaranja moćne srpske države u srednjem veku.
Dinastija je dala jedanaest vladara od kojih je poslednji bio car Stefan Uroš V poznat i kao Nejaki. Vladali su Srbijom od 1166. do 1371. godine.
Međutim, ono što je manje poznato jeste da, iako su se svi vladari ove dinastije zvali Stefan, nijednome od njih to zapravo nije bilo pravo ime!
Prvi koji je, svesno ili nesvesno, započeo ovu tradiciju zapravo je bio Stefan Nemanja. Vladika Nikolaj Velimirović navodi da ime Nemanja, iako biblijsko, nikada pre nije bilo upotrebljeno među hrišćanskim Srbima, svakako ne među onim uglednijim, prinčevima, županima i vojvodama sve do doba Stefana Nemanje.
Njegovo lično ime bilo je Nemanja i kao takav se navodi u mnogim pisanim izvorima onog vremena. Ime Stefan u smislu kako ga je upotrebljavao osnivač dinastije, a kasnije i svi njegovi potomci, zapravo je jedna vrsta titule i u prenosnom smisu znači kralj ili vladar.
Stefan je muško ime grčkog porekla. Dolazi od reči "Stephanos" što znači "venac, kruna". Stefan je zapravo "onaj koji je krunisan, koji je ovenčan“.
Ovo ime nosili su mnogi evropski kraljevi - engleski, mađarski i poljski, a nakon Stefana Nemanje i svi njegovi potomci, naslednici srpskog prestola. Svi oni su, pored vladarskog imena Stefan, imali i lično ime - Stefan Prvovenčani (puno ime mu je zapravo bilo Stefan Nemanja II), Stefan Radoslav, Stefan Vladislav, Stefan Uroš I, Stefan Dragutin, Stefan Uroš II Milutin, Stefan Vladislav II, Stefan Uroš III Dečanski, Stefan Uroš IV Dušan, i Stefan Uroš V.
Stefan Prvovenčani bio je prvi srpski kralj, imao je tri žene, vladarke, od kojih je samo jedna dočekala da postane kraljica.
Prva žena Stefana Prvovenčanog, bila je intrigantna vladarka vizantijskog porekla koja je zbog svog ponašanja bila primorana da napusti Srbiju."
Jevdokija bila je sinovica vizantijskog cara Isaka Drugog Anđela i kćerka potonjeg cara Aleksija Trećeg. Brak princa Stefana sa Evdokijom sklopljen je, po svoj prilici, 1191. Tako je princ Stefan Nemanjić 1195. postao prvi srpski sevastokrator i prvi stranac sa ovom titulom u Vizantiji.
Jevdokija nije pokušavala da se meša u poslove države dok je veliki župan bio njen svekar Stefan Nemanja. Stefanu Prvovenčanom je rodila sina Radoslava, rođenog 1192. i kćerku Komninu.
Međutim, od trenutka kada je postala velika županka, Jevdokija je počela da koristi svoje pravo da učestvuje u vladanju nad srpskom državom. Čak su Srbi morali pristati, stoji zabeleženo, da Jevdokija bude učesnica najviše vlasti u Raškoj kao što su bile avguste u Vizantiji.
Stefanov i Jevdokijin brak verovatno je uticao i na to da se veliki Stefan Nemanja prestola odrekne u korist srednjeg sina, a ne najstarijeg Vukana.
Evdokija je imala jak uticaj na vaspitanje dece, posebno sina Radoslava, koji je učen i naučen da se više oseća kao Grk nego kao Srbin. To će ga kasnije skupo koštati.
Brak sa Evdokijom koji je Stefanu Nemanji II Prvovenčanom možda presudno pomogao da nasledi presto okončao se ubrzo posle smrti Stefana Nemanje I, a još dok je u Vizantiji vladao Evdokijin otac car Aleksije III Anđeo. Oko 1201. Stefan Nemanja II je optužio Evdokiju za preljubu i oterao je.
Bivša supruga je srpskog vladara opisala kao preljubnika i pijanicu. Da bi se osvetila mužu za navodna neverstva, Evdokija se i sama upustila u bračne prevare. Postoje izvori koji kažu da ju je Stefan uhvatio u neverstvu, pa je zbog toga naredio da joj se skinu haljine, i nagu, samo u košulji, oterao je iz Srbije.
Ima i onih zapisa u kojima se tvrdi da je Evdokija bila bolesna. Navodi se da je imala šugu. Bilo kako bilo, tek, Evdokija je, ne računajući njenu svekrvu Anu, bila prva vizantijska princeza na dvoru Nemanjića, ali i prva žena koja je morala da napusti Srbiju.
Suština bračnog razlaza ipak je više bila političke prirode. U to vreme, Stefan je bio u sukobu sa starijim bratom Vukanom. Promućurni Stefan i sam se počeo okretati prema zapadu. Zašto? Princeza s Bosfora bila je potrebna u vreme sklapanja mira s Vizantijom. To je odgovaralo i jednoj i drugoj strani. Ali, ugled i moć Vizantije naglo su opadali, a Latini su se približavali Carigradu. Evdokija je sada postala smetnja za nove odnose s Latinima.
Nakon deset godina zajedničkog života, Stefan je, 1201. godine, oterao Evdokiju. Carigradska crkva razrešila je njihov brak. Neverstvo Evdokijino, bez obzira na sve druge okolnosti, ostavilo je traga na Stefanovoj duši. Da nije lako podneo sramotu zbog ženinog neverstva, potvrđuju reči koje je kasnije zapisao: "Časna žena u domu muža svoga draža je od svakoga bisera i dragoga kamena."
Zbog sukoba s bratom Vukanom, koga su podržavali Ugari, Stefan je tražio saveznika, i našao ga u Bugarskoj. I Bugari su bili neprijatelji Ugara. Ugovor o prijateljstvu je, kako se čini, potvrđen tako što se Stefan oženio bliskom rođakom cara Kolojana (Lepi Jovan). Ona je Stefanu rodila sina Vladislava, koji će postati treći kralj, i Predislava, koji se rano zamonašio, bio zahumski episkop, a potom i arhiepiskop srpski Sava Drugi. Ova žena je umrla 10 godina posle venčanja sa Stefanom.
Veruje se da je umrla od tuge jer je Stefan i nju posle nekoliko godina braka oterao, da bi ostvario svoj cilj, mudri Stefan nije birao sredstva…
Naime od pape Inoćentija Trećeg tražio je kraljevsku krunu. Zbog protivljenja Ugarske, papa je odbio da mu dodeli kraljevsko dostojanstvo. Ali, Stefan ne odustaje. Kako je Venecija imala priličnog uticaja na političke prilike zemalja na Balkanu, Stefan se zbližio s porodicom mletačkih duždeva. Mletačka princeza Ana Dandolo postaje njegova treća žena.
Stefanov brat Sava znao je da je ženidba s katolikinjom značila početak saradnje s papom. A kora papinog hleba je tvrda i nije za nas Srbe, govorio je najveći srpski podvižnik i bogoljubac. Ana je Stefana nagovarala i on je načelno prihvatio da se odrekne pravoslavne vere, ali to obećanje nije ispunio.
Novi papa Honorije Treći poslao mu je, 1217. godine, zlatnu kraljevsku krunu. Stefan Nemanjić postao je prvi nemanjićki kralj Srbije, prvovenčani kralj.
Zahvaljujući Ani Stefan i Srbija su konačno došli do krune, a ona mu je podarila sina Uroša I, budućeg četvrtog kralja, i kćerku Renijeru.
Bonus video: