Muž Agate Kristi izgubio posao nakon čuvenog romana: Udaja za njega je bila skandal, a on oženio drugu čim je umrla

Agata Kristi je engleska književnica koja je najpoznatija po svojim kriminalističkim romanima. Zbog toga su je mnogi nazivali "kraljicom zločina" i "kraljicom misterije", piše Biografija.org.

Rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju u Engleskoj. Njena dela kao što su Ubistvo u Orijent ekspresu i Misterija plavog voza, pozicionirali su je visoko na lestvici najprodavanijih autora u istoriji.

U svojoj 56 godina dugoj karijeri napisala je oko 70 kriminalističkih romana i 165 kratkih kriminalističkih priča. Takođe, napisala je više pozorišnih komada od kojih je najpoznatija drama Mišolovka, koja je u pozorištu u Londonu odigrana više od 25.000 puta i jedna je od najigranijih drama u istoriji. Pisala je i ljubavne romane, ali i memoare. Njena dela prevedena su na 50 jezika kako bi knjige bile dostupne čitocima širom sveta.

Agata je bila najmlađe dete u porodici. Porodica Miler je bila hrišćanska. Ipak Agata, kao i njeni brat i sestra Luj i Margaret, verovali su da je njihova majka vidovita i da poseduje paranormalne moći. Majka je Agatu školovala kod kuće i ohrabrivala je da piše, dok su njeni brat i sestra pohađali školu. Još kao dete Agata je volela igre fantazije i stvaranje likova.

Kada je imala 16 godina preselila se u Pariz kako bi studirala pevanje i klavir. Tamo je provela dve godine i iako je bila vrlo uspešna u muzici, nije nastavila karijeru u tom pravcu jer je bila veoma stidljiva.

Udala se 1914. godine za pukovnika Arčibalda Kristija koji je bio pilot u Kraljevskom vazduhoplovnom korpusu. Sa Arčibaldom dobila ćerku Rozalind. Tokom Prvog svetskog rata radila je kao medicinska sestra i ovaj poziv je smatrala jedim od najhumanijih na svetu. U Drugom svetskom ratu radila je i u apoteci i tu se upoznala sa delovanjem lekova. Kasnije su se veoma često motivi iz ovog posla pojavljivali i u njenim kriminalističkim romanima kao što je na primer trovanje.

Svoju prvu knjigu Tajanstveni događaj u Stajlsu koju je objavila 1920. godine bazirala je na ubistvu bogate naslednice. Tada je čitaocima predstavljen jedan od Agatinih omiljenih likova - belgijski detektiv Herkul Poaro. Za svoj prvi roman Agata je godinama tražila izdavača.

Ubrzo nakon toga 1926. godine Agata Kristi se suočila sa velikim problemima jer joj je te godine umrla majka, a njen muž joj je saopštio da je u vezi sa drugom ženom. Usled šoka zbog tih otkrića, Agata je nestala, da bi je vlasti posle 11 dana našle u hotelu Herogejt prijavljenu pod imenom ljubavnice njenog muža.

Kasnije su bile razne spekulacije da li je to uradila zbog marketinga ili je zaista doživela, kako je rekla, amneziju zbog šoka. Kristijeva se oporavila i razvela od Arčibalda 1928. godine. Dve godine kasnije udala se za profesora arheologije Maksa Malovana koji je bio 14 godina mlađi od nje, što je u ono vreme predstavljalo skandal.

Tih godina, žena u četrdesetim je smatrana starom, dok je razlika u godinama bila ogromna. Agata se posavetovala sa svojom sestrom. Sestra joj je predložila da sačeka. Rekla joj je da je starija, pa time i mudrija. Pametnije je da sačeka i proveri da li će njena osećanja da splasnu za par godina.

"Sačekaj tri godine. Tada će ti biti jasno da li je to ljubav ili zaljubljenost."

Ipak Agata je donela odluku i ovako odgovorila sestri:

"Za tri godine postaću još starija. Život prolazi, vreme leti. Udaću se za Maksa ako me on zaprosi. Nikad ne znaš šta te u životu čeka..."

To je bila ispravna odluka i sa Malovanom je ostala do kraja života. Zajedno su putovali na nekoliko ekspedicija kojih se priseća u memoarima pod nazivom Hajde, reci mi kako živiš. Ova putovanja na Bliski Istok poslužila su joj kao inspiracija i u njenim drugim romanima.

Zanimljivo, kada se Agata udala za Maksa on je radio sa jednim veoma priznatim i poznatim arheologom. Međutim, supruga ovog arheologa nikako nije volela Agatu pa nije dozvoljavala da ona boravi u arheološkom kampu.

Tako je Maks morao da putuje vozom kako bi video svoju suprugu. Tada je Agata napisala roman Ubistvo u Mesopotamiji koje govori o ubistvu žene arheologa koja je ubijena topuzom. Posle toga arheološki par se povukao i više nikada nisu sarađivali sa Maksom Malovanom.

Agata je sa Maksom živela skladno. Imali su mnogo zajedničkih interesovanja. Oboje su u svojim profesijama dobili najviša priznanja zahvaljujući ličnim zaslugama, što je vrlo retko za parove. Nisu imali dece, a fokusirali su se na svoje karijere. Posle venčanja sa Malovanom objavila je u knjigu Ubistvo u Vikarijatu koja je postala još jedan klasik i čitaocima predstavila gospođicu Džejn Marpl.

Može se smatrati i kraljicom svih žanrova zato što je ona jedan od najprodavanijih pisaca u istoriji sa preko dve milijarde primeraka njenih dela koja su prodavana širom sveta.

Nekoliko njenih dela pretočeno je u popularne filmove, a Kristijeva je proglašena Damom 1971. godine. Poslednji put se pojavljuje u javnosti 1974. godine na premijeri predstave Ubistvo u Orjent ekspresu. Inače, smatra se da je ovo delo nastalo jer je Agata uvek koristila prevoz u "Orijent ekspresu", pa je odlučila da upravo ovog prevoznika iskoristi kao inspiraciju za jedno svoje delo.

Agata je umrla prirodnom smrću 12. januara 1976. godine u svom porodičnom domu u Volingfordu, u 86. godini. Godinu dana posle agatine smrti Maks Malovan se ponovo oženio i to svojom koleginicom sa arheologije.

Iako su i pred kraj Agatinog života kolale priče da je Maks u vezi sa ovom ženom, bračni par se nije obazirao na to i nikada nije dokazano da je Maks zaista prevario Agatu. Maks je umro godinu dana posle ove ženidbe.

Danas je svim obožavaocima Agate Kristi dostupno iznajmljivanje njenog doma, kako bi mogli da vide kako je nekada živela njihova omiljena književnica. Tu su još uvek sve stare stvari, nameštaj, pa čak i klavir koji je Agata svirala.

Svu svoju imovinu, kao i pravo na autorski rad, Agata je ostavili jedinoj ćerki Rozalind, koja je umrla 2004. godine. Danas sva prava ima Agatin unuk Matju Pričard.

Bonus video: