"Napravila sam grešku i sada me već 3 godine kažnjava užasno: Jesam ga izneverila, al ovu torturu ne mogu da trpim"

Pre tri godine, njen suprug je saznao za njenu prevaru.

Žena po imenu Sandra, objasnila je da je tada prolazila kroz teško razdoblje: treće dete je otišlo od kuće, morali su da uspavaju psa zbog starosti, a ubrzo je umrla i njena voljena baka. Sve te gubitke doživela je u kratkom vremenskom periodu, što je u njoj stvorilo osećaj duboke praznine i tuge. Osećala se izgubljeno i emotivno osakaćeno, što je dodatno produbljavalo njenu ranjivost.

Suprugove noćne smene dodatno su je činile usamljenom, što je dovelo do avanture sa znancem. Taj čin nije bio opravdan, ali za Sandru je tada predstavljao trenutni beg od emocionalnog bola i osećaja izolovanosti.

Kada je njen suprug saznao za prevaru, priznala je sve, shvatajući da time rizikuje gubitak svega što su zajedno izgradili tokom godina. Iako su oboje odlučili da ne žele razvod i nastavili su zajednički život, suprug je kaznio Sandru emotivnom distancom.

Od tada, već tri godine on je kažnjava, praveći se preko dana da je sve u redu, ali spavajući noću u dečijoj sobi. Sandra svakodnevno oseća njegovu tišinu kao oblik odbacivanja, kao neizgovoreni prekor koji visi u vazduhu. To što suprug deluje hladno i distancirano, iako formalno ostaje prisutan, ostavlja je u stanju stalne nesigurnosti i emocionalnog bola.

"Znam da sam ja ta koja treba da se kaje i podnosi posledice, ali sada, nakon tri godine, smatram da je toga bilo dosta! Ne mogu više podnositi tu torturu, jer uskraćivanjem intime meni, uskraćuje je i sebi i to nije zdravo za naše fizičko ni mentalno zdravlje."

Sandra priznaje da je tokom ovih godina pokušavala na različite načine da ispravi grešku, ali svaki njen trud nailazi na zid tišine.

"U razgovoru se uvek posvađamo vraćajući se na moj neoprostivi čin, i tako se vrtimo u krug", napominje.

Svaki pokušaj komunikacije završava vraćanjem na prošlost, zbog čega je nemoguće otvoriti vrata ka budućnosti.

Njen suprug odbija pomoć bračnog savetnika, govoreći da njoj treba psihijatar. Njegovo odbijanje da se suoči sa problemom na konstruktivan način dodatno je udaljava od mogućnosti da se njihov brak spase. Sandra je već posetila psihologa i delimično rešila svoje unutrašnje konflikte, ali ne može puno učiniti bez suprugove saradnje.

Na kraju, Sandra se pita da li im ima pomoći, zaključujući da su sve bliže odluci da se raziđu zbog ega, taštine, inata i konformizma. Uprkos svim naporima da se njihov odnos popravi, osećaj bespomoćnosti raste, a zajednički život postaje sve teži, ispunjen gorčinom i turobnom tišinom.

Bonus video: