Najvoljenija princeza imala porođaj kao iz horor filma, trajao 50 sati: Išla ispred svog vremena pa promenila istoriju

Princeza Šarlota Avgusta od Velsa (7. januar 1796 — 6. novembar 1817) bila je jedino dete Džordža, princa od Velsa (kasnije Džordža IV) i Karoline od Brunsvika. Od nje se očekivalo da se popne na britanski tron nakon smrti svog dede, Džordža III, i njenog oca, ali je umrla na 50-časovnom porođaju u 21. godini, prethodivši obojici.

Šarlotini roditelji se nisu voleli pre dogovorenog braka i ubrzo su se razdvojili. Princ od Velsa prepustio je veći deo brige o Šarlot guvernantama i slugama, dozvoljavajući joj samo ograničeni kontakt sa majkom, koja je na kraju napustila zemlju.

Kada je Šarlot odrasla, njen otac ju je pritiskao da se uda za Vilijama, naslednog princa od Oranža (kasnije kralja Holandije). Nakon što ga je prvobitno prihvatila, Šarlot je ubrzo prekinula ovaj dogovor. Konačno, otac joj je dozvolio da se uda za Leopolda od Saks-Koburg-Zalfelda (kasnije kralja Belgije). Međutim posle godinu i po srećnog braka, Šarlot je umrla pošto je rodila mrtvorođenog sina.

Šarlotina smrt izazvala je ogromnu žalost među Britancima, koji su je videli kao znak nade i kontrast njenom nepopularnom ocu i mentalno bolesnom dedi. Ona je bila jedino legitimno unuče Džordža III i njena smrt je izazvala krizu sukcesije, jer je postojala šansa da tron pređe na nekog daljeg rođaka.

Šarlot je bila zdravo dete, a prema njenoj biografkinji Tei Holm, „Utisak koji se stiče iz svih prvih zabeleženih priča o Šarloti jeste da je ona bila srećna, bezbrižna i imala toplo srce.“

Kako je Šarlot ulazila u tinejdžerske godine, članovi Suda smatrali su njeno ponašanje nedostojanstvenim. Lejdi Šarlot Beri, pisac dnevnika čiji su zapisi preživeli, opisala je princezu Šarlot kao „fino komadić krvi i mesa“ koji je imao iskren manir i retko je birao da „obuče dostojanstvo“.

Nakon udaje princeza se potpuno prepustila mirnom bračnom životu i bila je smernija više nego ikada u životu, ponašala se kao prava dama. Kada je objavila svoju trudnoću, nakon već jednog pobačaja koji je preživala, cela Velika Britanija je bila u ekstazi.

Šarlot je svoje trudničke dane provodila mirno, provodeći mnogo vremena sedeći. Mnogo je jela i malo se kretala, tada je njen medicinski tim stavio na strogu dijetu, nadajući se da će tako smanjiti veličinu deteta pri rođenju. Činilo se da su dijeta i povremeno krvarenje oslabili Šarlot.

Verovalo se da bi Šarlot trebalo da se porodi 19. oktobra, međutim oktobar se završio, a nije bilo ni naznake od orođaja. Uveče 3. novembra počele su njene kontrakcije. Kako je četvrti novembar postao peti, postalo je jasno da Šarlot možda neće moći da rodi dete. U devet sati uveče 5. novembra, Šarlot je konačno rodila velikog mrtvorođenog dečaka. Napori da ga reanimiraju bili su uzaludni, a plemeniti posmatrači su potvrdili da se radi o zgodnom dečaku, koji liči na kraljevsku porodicu. Uverili su se da je majka dobro i otišli.

Iscrpljena Šarlot je mirno čula vest, rekavši da je to Božja volja. Uzela je malo hrane posle dugog posta i činilo se da se oporavlja. Leopold, koji je sve vreme ostao sa svojom ženom, očigledno je uzeo opijat i pao u krevet.

Ubrzo posle ponoći, Šarlot je počela silovito da povraća i žalila se na bolove u stomaku. Ubrzo nakon toga princeza je umrla.

Reakciji javnosti na Šarlotinu smrt bila je iskrena, zaista je bilo kao da je svako domaćinstvo širom Velike Britanije izgubilo omiljeno dete. Celo kraljevstvo je palo u duboku žalost. Čak su i siromašni i beskućnici vezali crne trake na odeći. Prodavnice su zatvorene na dve nedelje, kao i Kraljevska berza, sudski sudovi i dokovi. Čak su i kockarnice zatvorene na dan njene sahrane, u znak poštovanja.

Princ regent je legao u krevet od tuge i nije mogao da prisustvuje sahrani svog deteta. Princeza Karolina je čula vest od kurira u prolazu i onesvestila se od šoka. Oporavljajući se, izjavila je: „Engleska, ta velika zemlja, izgubila je sve gubeći moju zauvek voljenu ćerku.“Ipak najveći efekat pao je na kneza Leopolda.

Godinama kasnije napisano je: „Novembar je doživeo propast ovog srećnog doma i uništenje jednim udarcem svake nade i sreće princa Leopolda. Nikada nije povratio osećaj sreće koji je blagoslovio njegov kratki bračni život.“ „bez Šarlote je bio nepotpun. Bilo je kao da je izgubio srce.“ Leopold je ostao udovac sve dok se 1832. godine nije ponovo oženio Luizom Orleanskom kada je postao kralj Belgije. Njegova najmlađa ćerka, kasnije poznata kao carica Karlota od Meksika, dobila je ime u čast njegove izgubljene žene.

Bonus video: