"To je bila prava tortura... a onda je zavladala tama": Ovako je Andrea Bočeli izgubio vid i prošao pakao od života

Filma o Bočeliju "Andrea Bočeli: Zato što verujem"(eng.Andrea Bocelli: Because I Believe) premijerno je prikazan 7. septembra na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu.

U svom dokumentarcu, italijanski tenor je otkrio da ga je nesreća na fudbalu kao dečaka ostavila slepog nakon što je već živeo sa glaukomom.

"Kao dete, bio sam izrazito kratkovid. Mogao sam da vidim sve, ali samo izbliza," kaže Andrea (65) u dokumentarcu. "Izuzetno dobro se sećam sveta koji sam video. Boje, sve. Kako bih mogao da zaboravim te uspomene?"

Zatim se na ekranu pojavljuje Andrein brat Alberto, koji je govorio o Andreinom životu i njegovom putovanju, prenosi magazin "Pipl".

"Moj brat Andrea, sa 3 godine, zbog urođenog glaukoma, operisan je 13 puta u Torinu," objašnjava on. "To je bila prava tortura."

Do sedme godine, Andrea je poslat u internat za "osobe sa oštećenim vidom" jer "nijedna lokalna škola nije htela da ga primi," kaže Alberto.

"Kući bi dolazio samo za praznike. Mi bismo ga posećivali jednom mesečno," kaže on. U drugom delu dokumentarca, Andrea kaže da je to bio "najgori trenutak" u njegovom životu.

Sa 12 godina, pevač je doživeo incident u internatu koji ga je trajno oslepeo.

"Jednog dana, igrajući fudbal, bio sam golman. Nemam pojma zašto, jer nikada ranije nisam bio golman," priseća se. "I nikada više neću biti golman. Lopta me udarila pravo u lice. Od tog udarca, došlo je do krvarenja... i ostatak je istorija."

Alberto dodaje: "Tada je izgubio vid. Tada je zavladala tama."

U starom intervjuu sa njegovom majkom, ona je objasnila da nikada nije prihvatila narativ o "jadnom dečaku" nakon nesreće — a nije ni on.

"Iznad svega, Andrea nikada nije prihvatio bilo kakav oblik sažaljenja. Rekao bi: 'Koja je svrha sažaljenja?' Odgajali smo ga na tim principima. S hrabrošću. Sa mnogo hrabrosti," rekla je.

Andrea dodaje: "Moja majka se plašila da neću moći sam da se snađem. Radila je veoma naporno da mi pruži mir i stabilnost."

Režiran od strane Kosime Spender (Palio), film "prati Bočelijev put do uspeha i njegovu stalnu posvećenost svom zanatu kroz intervjue i arhivske snimke nastupa, kao i neformalna okupljanja, poput zabave gde Bočelijevi prijatelji i porodica evociraju uspomene uz hranu i vino," navodi se u opisu filma.

Bonus video: